Унеско је 1995. године прогласио 23. април Светским даном књиге и ауторских права. Отада се у Бугарској сваке године тог дана одржава низ иницијатива чији је главни циљ подстицање људи на читање књига, а посебно међу децом и омладином. Читају ли Бугари књиге и да ли се у Бугарској ствара квалитетна књижевност? Одговор на ова и друга питања потражили смо од директора Националног центра за књиге при Националном дворцу културе и Књижевном клубу „Перото“ Светлозара Желева.
Последњих година је забележен значајан раст и развој савремене бугарске књижевности. Одувек смо имали добре мајсторе кратких прича, писце и песнике, али се у задњих пар година квалитет осетно побољшао, можда су томе допринели и контакти са страном књижевношћу. Тренутно бугарска књижевност доживљава процват, каже Светлозар Желев.
Према статистичким подацима, Бугарска заузима једно од последњих места у ЕУ по броју прочитаних књига на годишњем нивоу, упркос томе што су само 2017. године домаће издавачке куће понудиле око 9.000 нових наслова.
Да ли су наши писци на нивоу западних аутора?
Већина њих је много боља него многи писци на Западу!, убеђен је Светлозар Желев. Мислим да је ниво бугарске књижевности изузетно висок, а то потврђује и рецепција дела бугарских писаца преведених на стране језике, одлични прикази романа Георгија Господинова, Алека Попова, Милена Рускова, Теодоре Димове, Владимира Зарева и других, које су водећи европски медији објавили. За мене је нихилистички однос према бугарској књижевности, који је владао током деведесетих година минулог века, одавно превазиђен а људи су се уверили да бугарски писци не само што нису гори од својих страних колега, него могу да буду и испред њих. Имамо одличне писце на које може да се поноси свака национална књижевност.
Кампања „Поход књига“ током које познате личности читају одломке из књига у дечјим вртићима и школама широм земље, „Читалачки маратон“ којим су поред богатог програма предвиђене и посете малих читалаца библиотекама, национално такмичење „Бисерчић чаробни“ на којем бугарска деца имају прилику да изаберу своју омиљену књигу, „Празник дечје књиге,“ јавна читања, радионице и сусрети с ауторима у Националном центру за књиге и Клубу „Перото“ само су део активности који подстичу децу на читање књига.
Увек сам био против сталног кукања колега и медија према којима млади не читају, рекао је Светлозар Желев и додао: Ја не делим ово мишљење. Знам паметне младе људе, ученике, чије је знање из књижевности на високом нивоу. Наравно, на нама је да задржимо, а и повећамо њихово интересовање за читање различитих и бољих књижевних дела. Треба да их научимо да поштују књиге, да имају респект према писаној речи какав је раније био у Бугарској. Читање је у моди, али ми морамо да наставимо истом или можда већом снагом да провоцирамо младе на читање.
Светлозар Желев је категоричан да е-књига никад неће заменити традиционалну. А ево и зашто:
Оне, у ствари, нису у конкуренцији. Дакле, питање „Хоће ли миш (рачунарски) појести књигу“ за мене никад није ни постојало. Електронска или аудио књига представљају само једну од могућих варијанти. Садржај, који је овде битан, у ствари, остаје непромењен. Последњих година је забележен тренд успоравања продаје електронских књига, што ме наводи на мисао да је смрт традиционалне књиге преувеличана. То што свако може да изабере који му начин читања највише одговара представља још један плус када је реч о подстицању читања, сматра Светлозар Желев.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..
Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..
Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..