Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Добро дошли у средњи век!

Фестивал средњовековних традиција, начина живота и културе у Мездри

10
Фотографија: Венци Крастев

Кажу да је Мездра „град који је историја родила”. У ІV миленијуму пре нове ере тамо, у северозападној Бугарској, је постојало утврђено насеље на чијем је месту подигнута тврђава „Калето”. Данас она је рестаурирана и конзервирана а око ње је изграђен археолошки комплекс „Калето” где ће се од 16. до 19. маја одржати пето издање Фестивала средњовековних традиција, начина живота и културе, који организују управа комплекса, општина Мездра и Удружење за обнову и очување бугарских традиција „Авитохол” у граду Варни.


Идеја је настала пре четири године ради промовисања комплекса и привлачења пажње широке јавности
– каже Јордан Манчев, члан PR тима општине Мездра. – Интересовање за објекат расте не само током фестивалских дана. Ове године први пут имамо партнерство са колегама из Румуније, из града Добрословени, који ће бити наши гости, а ми ћемо посетити њихов фестивал у августу. Они ће представити касну антику и римско доба.


Учесници из свих крајева Бугарске ће се укључити у спектакуларне реконструкције и представиће начин живота, традиције и ритуале наших предака – Гота; одећу, заштитно и нападачко оружје и опрему Бугара из доба раног средњег века, као и њихове „мобилне куће“ – јурте; борилачке праксе и вештине; ратну вештину Бугара у средњем веку; витезове на нашем поднебљу; дугогодишње непријатеље Бугара на ратном пољу – Византијце. На програму четвородневног фестивала су и пројекције филмова са фестивала посвећених средњем веку и римском добу одржаних у Бугарској и Румунији.


У оквиру Фестивала предвиђене су и дегустације јела из средњег века за чију ће се припрему побринути Петја Крушева
– наставља Јордан Манчев. – Гости ће имати прилику да пробају и традиционално пиће „медовина”, да искују новчић и посматрају израду накита из доба касне антике и средњег века према аутентичним обрасцима.


Сви ће моћи да виде средњовековне игре и да у њима учествују, да посматрају битке војски и да испробају њихово оружје и опрему. Међу најважнијим атракцијама на програму је реконструкција битке за мост из оног доба када су непријатељи покушавали да освоје нашу тврђаву.


Обука омладинаца и деце у гађању луком, демонстрација могућности средњовековног оружја, непоновљива атмосфера коју ће улепшати стара музика у извођењу група „FREIJA” и „KsANa“, јарке костиме натераће посетиоце да уроне у историју и да упознају начин живота и културу свих који су насељавали тврђаву у различитим епохама.


Сваком годином интересовање за активности овде се  повећава. Последњих неколико издања Фестивала посетило је преко 5 хиљада људи. За ову годину долазак је пријавило 8-9 хиљада гостију. Богат и разноврстан програм Фестивала неминовно привлачи све више људи а чињеница да је ово његово пето издање и да сада траје четири уместо два дана доказује то – наглашава Јордан Манчев.

Превод: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Обновљен мост Коља Фичета у граду Бјали

Након што је дуги низ година био препуштен зубу времена, један од амблематичних мостова које је саградио чувени градитељ Кољо Фичето поново дочекује госте. Свечано отварање реконструисаног моста у Бјали, северна Бугарска, одржаће се 23. августа...

објављено 11.8.24. 09.55

Археолози истражују комплекс „Солана“ у близини Провадије

Производни комплекс у праисторијском насељу „Солана“ у близини Провадије биће предмет истраживања 20. сезоне археолоших ископавања овог локалитета. Комплекс је удаљен око 100 м од древног насеља и заузима површину од скоро 0,5 ха, рекао је за БТА..

објављено 10.8.24. 13.00

Данас је Преображење Господње – природа се преображава

Шестог дана Богородичиног поста Бугарска православна црква прославља Преображење Господње, један од дванаест Господњих празника. А како бугарска традиција налаже, црквени празник је употпуњен разним народним веровањима и обичајима, карактеристичним..

објављено 6.8.24. 10.05