Како су изгледале територије данашње Бугарске пре 2 500 000 година, када су се у Африци појавили први хоминиди који важе за претече савременог човека? Одговор на ово питање и могућност да упознамо далеку прошлост човечанства пружиће нам палеонтолошки парк у центру града Вршеца. У нему ће бити представљена флора и фауна откривена приликом археолошких ископавања на локалитету удаљеном 7 км од одмаралишта, из средњег вилафранка, карактеристична за рани плеистоцен, односно за период пре почетка последњег леденог доба. Пројекат ће се реализовати средствима из европског ИПА програма прекограничне сарадње Бугарска – Србија, а тренутно је у току јавни позив за избор извођача радова. Међу кандидатима је и Национални природњачки музеј у Софији чији су стручњаци - проф. Златозар Боев, утемељивач палеоорнитологије у Бугарској, и проф. Николај Спасов, стручњак за фосилне и савремене сисаре и директор музеја, део екипе научника који истражују налазиште пронађено пре три деценије:

Дивљи археолози“ који су тражили закопано благо около, пронашли су кости или „мале лобање,“ као што су сами рекли, које су сијале у мраку (у ствари, опалесцирале). Однели су их професору географије у локалној школи који је ступио у контакт с Факултетом за геологију и географију Софијског универзитета, а после две године смо о томе сазнали и ми с проф. Спасовим, присећа се проф. Боев.

Када смо пронашли остатке животиња непознатих науци, утврдили смо да је у питању изузетно занимљиво и богато налазиште од светског значаја, које треба да буде очувано а проналасци изложени у специјалном музеју или палеонтолошком парку.

По речима проф. Боева, налазиште фосила из периода раног плеистоцена крај Вршеца је најбогатије такво налазиште у свету. У налазишту, на основу 7.000 остатака, пронађено је и утврђено 166 врста биљака, бескичмењака и кичмењака. Само међу птицама је откривен један нови ред и 16 врста, укључујући полојку, орла Курочкина, пољску шеву, орла змијара, сокола Петра Бакалова, који је име понео по првом бугарском палеонтологу кичмењака, једну од најсићушнијих врста птица у Европи, откривену приликом ископавања – бугарског краљића. И још:

Ту је и тзв. шовирерија /chauvireria balcanica/ коју сам назвао по једном од најбољих стручњака за фосиле птица, Францускињи проф. Сесил Мурер-Шовире. У налазишту је откривено око 1.100-1.200 остатака, вероватно, 50-ак таквих птица. У свету је мали број врста птица откривен и класификован на основу таквог богатог фосилног материјала. Реч је о птици чија је величина између данашње препелице и јаребице.

У налазишту су пронађени и остаци многих копнених месоједа, као што су мегантереон, чији се остаци чувају у фондовима Националног природњачког музеја, гигантски гепард, европски јагуар, носорози, две врсте медведа… Али како је изгледало ово подручје пре почетка леденог доба?

Ако је судити по хемијском саставу пронађених остатака животиња, као и по прикупљеним семенкама биљки, у околини налазишта је у прошлости постојала типична сушна савана по којој се ту и тамо назирало раштркано жбуње и дрвеће, пошто носорози, дропље и гепарди воле отворене пејзаже. Било је и проређених шума јер су неке од откривених животиња – медвед, јагуар, краљић, батокљун, насељавале шумска подручја. Клима је била топлија и сувља у односу на данашњу, док је пејзаж био претежно равничарски.

Читаво богатство, које открива део историје наших територија од пре више милиона година, пронађено је у остацима некадашње пећине, а површинско отицање је „као по наруџбини“ наших научника помогло откривању фосила.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова