„Изазовима у животу никад краја али су уз јогу они су колоритнији и ... забавнији“ – каже инструктор јоге Људмил Дренски. Осим извора здравља и мудрости древна метода саморазвоја му помаже да у низу тешких тренутака поново открије себе.

Људмил Дренски је по занимању електроинжењер. На Националној спортској академији у Софији завршио је двогодишњу обуку за инструктора јоге и добио сертификат. Тренутно предаје у јога студију.

„Јога се у мом животу појавила далеке 1994. године – сећа се он. – Може се рећи да се све случајно десило иако сам током година научио да не постоје случајне ствари. Све је почело једним интервјуом Венцеслава Ефтимова (утемељивача јога покрета у Бугарској). Оно је привукло моје интересовање… Многи су људи на разне начине везани за јогу – преко својих познаника, преко породице…, а код мене није тако. Она се једноставно појавила и освојила ме. Касније сам лично упознао Венцеслава Ефтимова, стално сам по нешто додавао и тако већ 25 година. Лебдећа јога била је допуна мојој пракси у тренутку када већ нисам могао да вежбам јогу, јер су ми ноге биле непокретне. Имао сам љуљашку коју сам све чешће почео да користим, а то ми је омогућило да ипак не престанем да практикујем. Пре тога сам предавао јогу а када сам видео да лебдећа јога односно љуљање код мене даје добре резултате, решио сам да је предајем другим људима.“

Опрема за вежбе са љуљањем укључује „лежаљке“ окачене о плафон. Порекло лебдеће јоге, која је још позната као ваздушна јога, данас можемо тражити на неколико места – у Шпанији и Америци.

„Једном је један индијски инструктор јоге, у чијој је породици јога била традиција, дошао у наш студио и чим је угледао „љуљашке“ узвикнуо је: „О томе пише још у ведима!“ – сећа се Људмил Дренски. – То јест, ова се пракса помиње још у индијском светом писму, додуше не баш са овом врстом љуљашки али и у најстарија времена у практивању јоге понекад је коришћена додатна опрема...“

По речима Људмила Дренског лебдећа јога би била добра за све ако је пракса разрађена за конкретан проблем. Ако се човек бави јогом под руководством инструктора, онда он зна како се и шта ради са „љуљашком“ и вежбе могу бити широког дијапазона. Групно практиковање није погодно за све с обзиром да свака особа има свој ниво припреме. Лебдећа јога је веома добра за децу. „Већина деце нема проблем са љуљашком. Главни проблем је задржавање пажње. Зато се њима јога мора представљати у облику игре“ – каже инструктор.

Вежбе помоћу платна оптерећују све мишиће, ослобађају кичмене пршљенове, побољшавају функцију вестибуларног апарата… Ипак, Људмил Дренски је категоричан да су резултати строго индивидуални.

„Не смемо заборавити да је лебдећа јога, као и уопште јога пракса помоћна здравствена метода. Јога не може бити главно средство лечења, али она може помоћи у лечењу –  алтернативном или традиционалном. Неки се људи осећају срећнијим и позитивнијим, али други се у „љуљашкама“ не осећају удобно. Важан је комплетан режим – ако се вежбе и положаји у „љуљашкама“ практикују два пута недељно а не ради се ништа друго, резултати ће бити никакви. Једноставно све ће бити само пријатна шетња до студија и назад. Лечење било ког обољења је комплетно. Оно почиње од ума, пролази кроз исхрану, духовно расположење и пуну свесност о свету у којем живимо.“

Превела: Албена Џерманова

Фотографије: лична архива