Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Проф. Ингрид Шикова: Криза поверења у политику и политичаре главни разлог слабе излазности

Марчела Абрашева, Ингрид Шикова и Владимир Шопов Фотографиjе: БГНЕС

Свега пар дана након избора одржаних 26. маја непознанице око састава новог сазива Европског парламента, формирања стабилне већине, нормалног функционисања Комисије и перспектива развоја Уније подстичу бројне анализе и расправе, али већина питања и даље остаје без одговора. Потребне су нам објективна процена и анализе које су лишене политичке пристрасности и спорова. Управо таква дискусија на тему „Евроизбори 2019 – шта следи даље?“ одржана је у Дому Европе под патронатом Канцеларије Европског парламента у Бугарској. У расправи су учествовали професор европских наука на Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ проф. Ингрид Шикова, политиколог Владимир Шопов и регионални директор Агенције „Кантар“ – Бугарска Марчела Абрашева. Име јој можда звучи непознато, али ова агенција спроводи систем испитивања на чијим резултатима се заснивају скоро све анализе и коментари посвећени дешавањима у ЕУ – Евробарометар.

Једна од тема дискусије била је излазност, јер у односу на одазив бирача од 51% у ЕУ, у Бугарској је овај проценат био знатно нижи – 33,27%. Према Абрашевој, ниска излазност код нас не указује на евроскептицизам или неку врсту критике, већ пружа дијагнозу политичке стварности Бугарске и одсуства уверења да бугарски гласови значе нешто за Европу:

Ако размотримо ситуацију остављајући по страни унутарполитичка превирања која су условила слабу излазност на гласање за ЕП, промена правца друштвене дебате у којој Бугарска себе сматра малом државом од које ништа не зависи, у великој мери ће допринети промени ове слике.

Проф. Ингрид Шикова је малу излазност окарактерисала као кризу поверења у политику, политичаре и личности којима је стало до нашег поверења. Све ово важи, у мање више истој мери, и за целу ЕУ, али оно што је позитивно у свему томе јесте да се у европским грађанима појавио нагон самоочувања и они траже Унију која ће их бранити. У закључку је проф. Шикова рекла:

Који је мој главни закључак у вези са ниском излазношћу у Бугарској? Ја сам сведок да су Канцеларија ЕП у Софији и колеге уложиле велике напоре да би обишли земљу и људима објаснили зашто је важно да изађу на биралишта. Признајем да то није било довољно. Моја порука, посебно када је реч о Бугарској, јесте да имамо још много тога да научимо о европским питањима. Треба да наставимо мисију коју смо почели, а наиме, да сарађујемо са младим људима.

И пошто смо анализирали разлоге остварених резултата, било би добро да се позабавимо и последицама од њих. По речима политиколога Владимира Шопова, нови ЕП ће неодољиво подсећати на национални парламент. Постаћемо сведоци веће фрагментације, али не што се тиче броја партија, већ ће се у самој институцији њихов релативни удео међусобно приближити. То ће знатно отежати рад ЕП. Према Шопову, следећу парламентарну већину ће формирати превелика коалиција која ће имати један програм, али ћемо у свакодневици често бити сведоци разилажења ставова коалиционих партнера. У том контексту, занимљиво је видети ко ће доћи на чело ЕП и управљати овом компликованом коалицијом. 

Превод: Ајтјан Делихјусеинова



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Пропао и осми покушај избора председника бугарског парламента

И данашњи, осми покушај посланика у Народном собрању да изаберу председника парламента завршио је неуспехом. На почетку дана појавио се трачак наде да ће народни представници коначно постићи консензус, али она се убрзо угасила. Пре седнице, ГЕРБ..

објављено 29.11.24. 14.48

Постоје шансе да се Гордијев чвор у парламенту развеже (ОБНОВЉЕНА)

Пре наставка конститутивне седнице парламента данас је лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов рекао да ће он и његова партија „покушати да распетљају чвор”. Коалиција ГЕРБ-СДС је повукла номинацију Раје Назарјан за председника парламента. У осмом..

ажурирано 29.11.24. 13.01
Калин Ђорђеску

Хроника балканских догађаја

Проруски кандидат води на председничким изборима у Румунији У првом кругу председничких избора у Румунији, на којима је излазност била већа од 52%, изненадила је победа независног кандидата Калина Ђорђескуа са 22,94% подршке, што није било..

објављено 29.11.24. 11.24