Сматра се да је сликање на перју птица древна индијанска традиција. Временом су и савремени сликари почели да користе ово веома необично "сликарско платно". Гаља Стојанова је можда једина у Бугарској која ствара слике на крхком птичјем перу.
Као што често бива, неке се ствари дешавају случајно. Пре 4-5 година сликала сам на камену, тражила сам неке мотиве и фотографије птица и сасвим случајно наишла сам на осликана пера, што је мени било веома занимљиво и „нашла“ сам свој следећи изазов – да се опробам у осликавању пера – сећа се Гаља Стојанова.
На самом почетку је користила голубово перје, а касније је „открила“ фазаново и ћураново перје, које је нешто шире и пружа већу могућност за сликање. Пре осликавања перо се мора обрадити на посебан начин.
Као прво треба га очистити, а затим се на њега наноси грунд, јер му је површина глатка али и клизава. Користим акрилне боје, које су бољег квалитета или акварелне боје, а када слика буде готова, треба се изоловати од атмосферских утицаја да би дуже истрајала у времену. Процес обраде није толико тежак, али изискује велико стрпљење и марљивост, јер се ради на малом, деликатном комаду платна, користе се ситни кистови, мора се сликати без грешке итд., али све то заиста вреди – одаје тајне сликања на перу птице Гаља Стојанова и каже да је најпре почела да слика птице и животиње, јер су то мотиви и Јана Дејвија, чија је осликана пера видела на интернету.
Касније сам решила да направим нешто другачије – наставља Гаља Стојанова. – Пошто волим да сликам иконе, на неколико пера насликала сам црквене ликове. У последње време сликала сам лазарице. Резултат је веома добар – лазарице су атрактивне и допале се многим људима.
Сликање по перима је индијанска уметност, али они који се данас њјоме баве, оживљавају је на свој начин – сматра Гаља Стојанова. – Моја осликана пера доносе поруку: Будимо слободни попут птица, будимо креативнији. У уметности има још пуно изазова који нас чекају.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века. Ауторски ручно рађени производи, у којима се преплиће наша национална традиција са елементима..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија. Фестивал ће свечано бити отворен вечерас пројекцијом филма „Човек који више није могао да..
Ове 2024. године навршава се 200 година од појаве такозваног „Буквара са различитим поукама“ . Тако гласи оригинални наслов књиге, познатије као „Рибљи буквар“, чији је аутор истакнути препородитељ др Петар Берон. Ради се о првом бугарском уџбенику,..
У Варни почиње 42. Фестивал бугарског играног филма „Златна ружа.“ У такмичарском програму представиће се 15 дугометражних и 20 кратких филмова и 5 серија...
Бугарска култура и домаћа традиција, које су донедавно остатку света деловале егзотично, постепено постају део светске културе 21. века...