Сматра се да је сликање на перју птица древна индијанска традиција. Временом су и савремени сликари почели да користе ово веома необично "сликарско платно". Гаља Стојанова је можда једина у Бугарској која ствара слике на крхком птичјем перу.
Као што често бива, неке се ствари дешавају случајно. Пре 4-5 година сликала сам на камену, тражила сам неке мотиве и фотографије птица и сасвим случајно наишла сам на осликана пера, што је мени било веома занимљиво и „нашла“ сам свој следећи изазов – да се опробам у осликавању пера – сећа се Гаља Стојанова.
На самом почетку је користила голубово перје, а касније је „открила“ фазаново и ћураново перје, које је нешто шире и пружа већу могућност за сликање. Пре осликавања перо се мора обрадити на посебан начин.
Као прво треба га очистити, а затим се на њега наноси грунд, јер му је површина глатка али и клизава. Користим акрилне боје, које су бољег квалитета или акварелне боје, а када слика буде готова, треба се изоловати од атмосферских утицаја да би дуже истрајала у времену. Процес обраде није толико тежак, али изискује велико стрпљење и марљивост, јер се ради на малом, деликатном комаду платна, користе се ситни кистови, мора се сликати без грешке итд., али све то заиста вреди – одаје тајне сликања на перу птице Гаља Стојанова и каже да је најпре почела да слика птице и животиње, јер су то мотиви и Јана Дејвија, чија је осликана пера видела на интернету.
Касније сам решила да направим нешто другачије – наставља Гаља Стојанова. – Пошто волим да сликам иконе, на неколико пера насликала сам црквене ликове. У последње време сликала сам лазарице. Резултат је веома добар – лазарице су атрактивне и допале се многим људима.
Сликање по перима је индијанска уметност, али они који се данас њјоме баве, оживљавају је на свој начин – сматра Гаља Стојанова. – Моја осликана пера доносе поруку: Будимо слободни попут птица, будимо креативнији. У уметности има још пуно изазова који нас чекају.
Превела: Албена Џерманова
Фотографије: лична архива
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У амбасади Бугарске у Лондону проф. Бетани Хјуз представила је одломке из своје нове серије „Блага Бугарске” коју емитује Би-Би-Си. Проф. Бетани Хјуз ауторка је две епизоде „Блага Бугарске” из документарног серијала „Трагање за благом” који се..
На 28. издању Фестивала бугарског документарног и анимираног филма „Златни ритон“ тријумфовали су анимирани филм „Бело раме за црног човека“ редитеља Анрија Кулева и документарни филм „Жеља Гери“ у режији Тонислава Христова. Анимација је освојила и..