Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Кућа Ботева није затварала своја врата откако је пре 75 година проглашена музејем

Оно што нам је Ботев завештао актуелно је и данас, каже Асја Николова

На Дан Ботева и палих за слободу Бугарске водимо вас у његову кућу у граду Калоферу, која је пре 75 година претворена у музеј. Кућа има занимљиву историју и у саставу је музејског комплекса који је проглашен спомеником културе, рекла је за Радио Бугарску директор музеја Асја Николова. Према истраживањима сликара проф. Харалампија Тачева, породица Ботева је живела у две куће, додаје она и наставља:

Христо Ботев је рођен у згради старе школе која се налазила у близини цркве Пресвете Богородице. Чланови Одбора за обнову куће Ботевљеве породице су проценили да је место тамо неприкладно за изградњу музеја. Зато је донета одлука о обнављању куће у којој је он најдуже живео и коју је називао „својим домом“. У питању је наследна кућа Ботевљеве мајке - Иванке Стајкове Дрјанкове. Она је као музеј званично отворена 2. јуна 1944. године и отада до данас није затварала своја врата. Нажалост сасвим је мало ствари које су остале од породице револуционара. У кући се могу видети чекрк на којем је прела бака Иванка и шиваћа машина коју је она добила на поклон.



На њој је шила за „туђе људе“ да би могла да издржава своју породицу, јер је њен муж био болестан и рано је остала удовица. Данас је породична средина у којој је Ботев одрастао дочарана уз помоћ етнографских материјала.



2. јуна 1926. године, када је у Калоферу обележена 50. годишњица погибије песника-револуционара, отворен је тзв. „Ботевљев врт“. Он се налази у дворишту које је становницима града поклонио за сва времена брат Христа Ботева, ген. Кирил Ботев. Жеља генерала је била да се  обликује леп парк у којем би се подигао споменик његовом брату. Тада је постављена и прва спомен-плоча, ван садашњег меморијалног комплекса, на којој је исписан датум рођења и смрти песника /6. јануар1848. г.- 2. јун 1876. г./. Тиме је стављен почетак изградње музејског комплекса.



Слободољубив дух, ватрено залагање за правду и спремност на самопожртвовање обележавају живот не само Христа Ботева, него и његовог брата. Генерал Кирил Ботев је учествовао у три рата – Српско-бугарском и првом и другом Балканском рату а сав његов живот, пре и после Ослобођења Бугарске, посвећен је једној ствари – заштити домовине.

Кирил је учио у Калоферу, неко време учитељевао у Гољамо Белово – прича Асја Николова. У периоду када је заједно са својим другим братом – Стефаном и мајком Иванком емигрирао у  Румунију, такође је учитељевао. Учествовао је у чети Христа Ботева. Пре окршаја код места Милин камак Кирил Ботев је залутао са још двоје четника и то му је спасило живот – није учествовао у бици у којој је Ботев погинуо. После тога је покушавао да се врати у Румунију, али је ухапшен и осуђен. Пошто тада није био пунолетан осуђен је на 15 година затвора строгог режима. После Ослобођења Бугарске /1878/ Кирил се уписао на војну школу и посветио се војној каријери.

Данас су личности попут Христа Ботева и његовог брата ген. Кирила Ботева су надахњујући пример за младе људе. И мада често слободу прихватамо као датост, добро је водити рачуна о њеној вредности и жртвама наших предака. Слобода пружа могућности, али она и снажно обавезује – каже Асја Николова. Свако од нас мора да пажљиво процени докле се простире слобода и одакле почиње распуштеност коју Ботев никако није волео. Ако се чешће враћамо његовој публицистици и писмима открићемо у њима нашу савременост..

Превела: Албена Џерманова

Фотографи
jе: muzeibotev.com



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Славимо Аранђеловдан

Осми дан новембра је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и осталих небеских бестелесних сила које су победиле силе мрака. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. Свето писмо казује да..

објављено 8.11.24. 10.00

Научници расправљају о историји и перспективама Западних покрајина

Институт за историјске студије при Бугарској академији наука (БАН) организује данас научну конференцију на тему „Западне бугарске покрајине – историја и перспективе“ поводом обележавања 100. годишњице Уставотворног конгреса Организације избеглица из..

објављено 8.11.24. 07.25
Потписивање Нејског мировног споразума, 1919. г.

Годишњица припајања Западних покрајина Србији

На данашњи дан пре 104 године Западне покрајине су присаједињене Србији. Анексија је извршена у складу с Нејским мировним споразумом, којим је окончан Први светски рат. У периоду између 6. и 8. новембра 1920. године, српске јединице окупирале су делове..

објављено 6.11.24. 08.05