У привреди је мало ствари сигурно, све се развија и мења на боље или на горе. Једни од сигурних стубова бугарске привреде су валутни одбор и фиксни девизни курс према евру, јединствена стопа пореза на доходак од 10% и порез на додату вредност /ПДВ/ од 20%. Скоро да нема озбиљних финансијских и економских стручњака који доводе у сумњу ове основне макроекономске стубове. А одједном се са свих страна почело причати о потреби за променом ПДВ.

У Бугарској стопа тог пореза износи 20% и то за све врсте робе и услуга, изузев туризма, где је она 9%. У Француској, на пример, стопа ПДВ је 5%. У Бугарској се и раније говорило о увођењу диференцираних и преференцијалних нижих пореских стопа на најпотребнију робу, на лекове итд. Међутим, власти и угледни финансисти су увек одбацивали такве идеје уз образложење да ће примена различитих стопа отежати наплату и управљање порезом, како и да уопште није сигурно да ће смањење ПДВ довести до одговарајућег смањења цене за крајње потрошаче.

Али сада ствари изгледају озбиљније у односу на опште пропагандне апеле у прошлости о смањењу ПДВ на неке врсте робе. Први су о томе покренули причу из редова опозиционих политичких снага у парламенту – Покрета за права и слободе и Бугарске социјалистичке партије. Премијер Бојко Борисов, који је пре око недељу дана обећао „великом бизнису“ да се пореска политика земље неће мењати, такође је нерадо алудирао да је могуће смањење стопе ПДВ на књиге, за шта се залаже опозиција. Министар финансија Владислав Горанов је био скептичан у свом ставу о ефекту евентуалног смањења крајњих цена књига, али ништа није поменуо о смањењу прихода у буџет, јер су једноставно удео прихода од пореза на књиге и само смањење пореске стопе толико мали да евентуалан пад прихода од ПДВ на књиге у ствари неће имати никакав негативан ефекат на стање државне касе. Утицајна председница Парламентарног одбора за буџет Менда Стојанова је, међутим, упозорила да се евентуално смањење ПДВ мора надокнадити повећањем других пореза.

Ове јесени у Бугарској предстоје избори за локалне органе власти а наде повезане са њим су много веће него оне везане за изборе за Европски парламент, јер је реч о реалној власти и реалној могућности за реванш владајућој партији ГЕРБ која је победила на европским изборима. Обећања о смањењу цена робе од виталног значаја представљају снажан аргумент за привлачење бирача, а Покрет за права и слободе и Бугарска социјалистичка партија предлажу управо то – смањење ПДВ на најпотребнију робу попут меса, млека, брашна. Још се не зна које ће ниже стопе пореза бити усвојене, али оне тешко да ће реално довести до аутоматског смањења цена за крајње потрошаче како то показује међународна пракса. Међутим, ова идеја милује уши бирача Покрета за права и слободе и Бугарске социјалистичке партије, који у принципу нису богати.

Стручњаци угледног Института за тржишну привреду сматрају да је у питању штетан популизам и упозоравају да овакве идеје само дестабилизују привреду и финансије. Друга је ствар што су, у ствари, ПДВ стопе скоро у свим земљама Европе диференциране. Одређивање сектора за које се тај порез може смањити или повећати питање је анализе националних социјално-економских приоритета. За сада нема доказа да је таква анализа рађена, а сви политички маневри са ПДВ су ризични, јер од њега долази 60% прихода у државну касу.

Превела: Албена Џерманова