Индустријске зоне су од кључног значаја за развој појединих делова земље, био је категоричан потпредседник владе Томислав Дончев. Највеће плате примају у областима са највећом стопом запослености, показали су резултати истраживања Института за тржишну економију.
Саобраћајна инфраструктура, пословна повезаност, оптимизација везе између општина и централне власти, унапређење управних услуга и прилагођавање образовног система тржишту рада, биле су неке од тема које су размотрили министри, градоначелници и пословни људи на конференцији под насловом „Бизнис и региони“ одржаној у организацији часописа „Економиста“ и Бугарске привредне коморе. 86% укупне производње, 81% директних страних улагања и 75% запослених сконцентрисано је на трећини укупне територије земље, али се последњих година може уочити једна битна промена. А наиме, већи градови више не „краду“ људски капитал из оближњих мањих места. Чак обрнуто – примећује се одлазак на периферију. Тиме мале општине у економски активним административним областима такође постају привлачне за живот јер у њима запосленост и дохоци расту. То је рекла Светла Костадинова, извршни директор Института за тржишну економију, а на мапи коју је саставио Институт може се видети да је број запослених лица у општинама Руен, Мездра, Елин Пелин, Куклен, Марица у последње две године знатно већи него онај у Софији, Пловдиву или Бургасу. Према анализи Института, просечна месечна зарада у земљи супротно очекивањима није највећа у већим градовима, односно општинама него у местима где је забележена највећа стопа запослености. Из тог разлога мала места попут Годеча, Девње, Раднева и Галабова су се нашли међу насељеним местима са највећим просечним месечним приходима што је искључиво заслуга већих послодаваца. Анализа указује и на други, такође важан аспекат везан за тржиште рада – образовање кадрова које пословни кругови траже. Како би се превазишли различитости између појединих делова земље, потребно је да се више пажње посвети образовању у мањим местима где је ученицима, у неку руку, ускраћен приступ квалитетном школовању које би им гарантовало успешну реализацију на тржишту рада.
Истина је да су пословним круговима потребни кадрови какве хуманитарно образовање ретко ствара, рекао је градоначелник Враце Калин Каменов и додао да је добра пракса у граду то што се постепено враћају стручне школе и центри за стручно образовање. Као примере успешне сарадње између општине и локалних предузетника градоначелник је навео организовање Божићне продајне изложбе и изградњу клизалишта који привлаче децу и родитеље из целог северозапада Бугарске.
Најважније нам је да подстакнемо грађане да буду активнији и да их убедимо како оно што радимо није у циљу нечијег профита него је у корист целокупне заједнице - каже Каменов. – Људи схватају да се ове иницијативе не би могле остварити без учешћа њихових послодаваца. Али све те догађаје планира и организује општина, јер је то наш посао. На нама је да убедимо послодавце како је неки конкретан догађај важан и за њихове раднике. Задатак општине и невладиних организација је да створи погодан амбијент за реализацију друштвено корисних акција и догађаја који би повећали укљученост грађана и обрадовали их.
Поред образовања, за развој региона су битне такође добра повезаност и могућности за радну мобилност. Према речима вицепремијера Томислава Дончева кључни за развој региона су индустријске зоне.
Немојте ме погрешно схватити, али ја сам убеђен да индустријске зоне треба да буду инцијатива привредника. Додуше, постоје одлични примери државних, општинских и приватних индустријских зона, али кроз промене законодавства и дијалог са органима локалне управе у наредних 5 година морамо остварити много амбициознији циљ, наиме да буде осмишљено, укључиво и уз подршку државе, 7-8 индустријских зона, а ако будемо довољно срчни и борбени –можда и 10-15 таквих зона.
Тешкоће са којима се предузетници суочавају понекад није могуће уклонити на републичком или општинском нивоу. Регионалне управе су у неким ситуацијама немоћне да реше конкретне проблеме – што из финансијских, што из кадровских разлога. Дончев не сматра да је за решавање тог проблема неопходно ново институционално уређење, него промену модела финансирања. Они морају бити такви који пружају стабилну финансијску потпору корисним инвестицијама планираним на регионалном нивоу.
Превод: Делихјусеинова, Андрејева
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност, због све израженијих дефицита у образовању, здравству, инфраструктури, регионалном развоју и..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета НЕ „Козлодуј.“ Израда инжењерског пројекта вредног између 350 и 370 млн америчких долара..
За 15 година – од 2005. до 2020. године, нестало је 75% пољопривредних газдинстава у земљи, односно, њихов број се са 500.000 у 2005. смањио на 132.000 2020. г, саопштио је проф. Божидар Иванов, шеф Института за аграрну економију, у оквиру међународне..