Први механички ербраш измислио је 1876. године Франсис Едгар Стенли. Реч је о посебној справи налик ваздушном пиштољу који се користи за наношење течне боје илити фарбе у праху на некој површини. На почетку је коришћен углавном за ретуширање и бојење црно-белих фотографија. А почетком 1885. године се цртање ербраш техником почело изучавати на академијама лепих уметности.

Сликање овом техником је право задовољство јер нуди широку лепезу могућности, довољно је да сте добро упућени у справу, да знате шта хоћете да урадите и, наравно, да не одустајете. Свако ко успе да савлада ову технику, заљубиће се у њу због заиста неограничених могућности које пружа, убеђен је доајен ербрашинга код нас Мирчо Мирчев. 1991. године је између Мирча, његове супруге Милене Кошутанске и ербраш технике букнула љубав на први поглед, а 10 година касније су отворили први професионални студио код нас специјализован искључиво за ербрашинг. Већина уметника који у свом раду користе ту технику сматра Мирча Мирчева својим учитељем и узором.

Највећу популарност је ербрашинг стекао захваљујући осликавању аута, то је и главни разлог зашто га многи људи сматрају техником која се примењује само код возила. А да ли је заиста тако?

Ербраш се користи у многим областима због стварања сфумато ефекта (ефекта мутних боја), објашњава Мирчо Мирчев. Цртање по ауту и мотоциклу је популарно, али је ербраш важна справа која се користи у многим другим сферама. Тако, рецимо, има широку примену у филму – помоћу ербраша се раде специјални ефекти, креирају се слике, зидни панои, а користе га у свом раду и шминкери. Мислим да сам цртао по свим могућим површинама и предметима, једино нисам цртао по птици у лету, шали се уметник.

По речима Мирча Мирчева, најнесвакидашњија употреба ербраша је она за креирање цртежа на људском телу. Осликавање тела постаје све популарније у Бугарској, а сликар је организатор бројних фестивала и изложби, добитник је награда са међународних такмичења.

Донедавно сам мислио да је то неозбиљно занимање, признаје Мирчо Мирчев и додаје: Испоставило се да је у питању велика ниша и тренутно уметност сликања по телу стиче све већу популарност у свету. Реч је о посебном жанру у којем стваралац и модел су у другачијем односу – сликар не слика по платну, већ по телу модела. Тада добијамо један веома занимљив резултат.

Један од најупечатљивијих радова који је упоредо с тим био и највећи изазов за Мирча Мирчева, јесте тигар у прашуми на руском џипу УАЗ и на Форду F150 који и даље крстари светом:

Била ми је велика част и задовољство да 2011. године учествујемо на годишњем окупљању љубитеља америчких аутомобила у Норвешкој где смо представили осликани Форд. Идеја је била да цртеж буде у духу викиншког доба. Уложио сам пуно себе, присећа се Мирчо Мирчев. Израдио сам детаље који изгледају као метални, оков за возило, испало је нешто много добро. Освојили смо награде и признање људи који се читав живот баве америчким аутомобилима.

Ербрашинг се, као свака уметност, развија. Након што је доживео свој успон у осликавању аута, постепено је почео да стиче практичнију примену у нашој свакодневици. Тако, рецимо, све популарнији су ентеријерни предмети који су осликани ербраш техником – столови, столице, керамичке плочице.

Са супругом цртамо по предметима који нас окружују. Украшавање чини предмет некако личним. Увек сам говорио и поновићу то опет да није битно шта сликаш, већ како то радиш, није битно по чему, већ какав ће бити крајњи резултат. Осликавам керамичке плочице и лавабое и допада ми се то што радим. Ако од тога чиме се бавиш зарађујеш довољно за живот, то значи да си остварио свој сан. Ја нећу да будем банкар, хоћу да се будим и устајем због лавабоа по којем ћу нацртати цвеће, био је категоричан Мирчо Мирчев.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова