„Певам свом својом душом“ говорила је Соња Канчева која је својим дивним, суптилним гласом оживела преко 500 песама из североисточног дела Бугарске (из околине Варне, Шумена, Великог Трнова), од којих се њих 270 чува у тонском архиву БНР. Она је све те песме – фолклорне обрасце научила од локалних певача. Правом класиком сматрају се њене песме: „Љубави, љубави, прва моја љубави“, „Јанкин брат Јанки говори“, „Манучкина мајка“, „Тењова стара мајка“ и многе друге.

Соња Канчева је рођена у Провадији пре 90 година . Наследила је музички таленат мајчине породице познате по истакнутим певачима. Дечје и школске године провела је уз песме на њивама, у дворишту, код куће, на градским и школским слављима. За време школовања у медицинској школи у Варни, а касније и у с. Осмар, у околини Шумена, Соња Канчева се аматерски почела бавити уметношћу - била је солисткиња и руководилац народног хора који је основан по њеној иницијативи. Године 1951. одбор у граду Преславу ју је одобрио за снимке на БНР, а након што се она настанила у Варни, њене песме су почеле да се врте на локалној радио-станици. Певачица је имала шансу да на обради њеног репертоара раде истакнути композитори Филип Кутев, Христо Тодоров, Стефан Канев, Николај Кауфман. Док је активно снимала, Соња Канчева никада није заборавила савет музичког уредника БНР Георгија Бојаџијева који јој је рекао: „Соња, немој учити осредње песме. Научи да издвајаш жито од кукоља!“ Године 1970. Соња Канчева е именована за солисткињу Радио Варне и у том граду је почела да активно наступа на концертима и снима песме. Године 2003. издала је књигу „Песме мог живота“ /„Песните на моя живот“/ у коју је укључила око 200 песама из свог личног фонда за које је нотне записе урадила њена унука Соња Канчева, која је такође кренула музичким путем али као извођач на класичној гитари.

Ја сам своју баку називала „мамом“, јер ми је мајка умрла када сам имала свега 3 године, а мој старији брат - 8 година – прича унука. – Она је бринула о нама и била нам је као мајка. Била је она два шута мајка – судбина… Била је снажан човек великог срца. Никада није одустајала, стално је певала, припремала је своје песме пре но што их сними на БНР, БНТ, вежбала је трилере, текстове. Захваљујући њој заволела сам народне песме. У ствари, заволела сам музику уопште… Са њом смо снимиле дуете, она је певала први а ја други глас. Памтим и шта ми је поручила када сам се определила за музику: „Соњице, ако ни си довољно талентована боље се не мој латити музике, јер је то професија која захтева пуно напора и талента. Без њих нећеш успети.“. Завршила сам музичку школу у Варни, смер „класична гитара“. Мој професор био је Љубен Харалампијев, који је створио широм света познату варненску школу гитаре. Лауреат сам два национална и три међународна такмичења класичне гитаре гитаре. Не бавим се предавачким радом, свирам у иностранству,одржавам концерте. Ја сам благословљен човек што је „мама“ била поред мене. Васпитала ме и формирала мој систем вредности – да будем своја,да не рачунам на туђу помоћ, да верујем у себе, да учим, да читам, да се развијам. Она је радила исто. Када сам похађала Музичку школу почела је да са мном учи теорију музике, научила је ноте, другим речима и она се образовала. Веома ми је било занимљиво да радим нотне записе њених лаганих песама – то је прави изазов за свакога ко се латио тог посла. И дан данас свирам велики број комада на фолклорној бази по мотивима песама моје „маме“.

Превела: Албена Џерманова