15. јула из мејла послатог са руског домена медији и државне институције у Бугарској су сазнали да је на базу података Националне агенције за приходе /НАП/ извршен хакерски напад а да нико о томе није сазнао. Анонимни мушкарац који се представио као Рус ожењен Бугарком је следећег дана изјавио једној телевизији да је он аутор напада, али је портпарол Агенције демантовао његову изјаву. Из Главне дирекције за борбу против организованог криминала /ГДБОП/ БНР је сазнао да је за хакерски напад ухапшен службеник бугарске компаније за сајбер безбедност. Власти не износе друге појединости уз образложење да је истрага тек на почетку, међутим њихове радње показују да су озбиљно забринуте због стања сајбер безбедности у Бугарској.
И то је сасвим основано.
У августу 2018. године је дошло до пада сајта Трговачког регистра. Године 2015, за време локалних избора, било је сајбер напада на сајтове Централне изборне комисије и Министарства унутрашњих послова. Случаји су различити али сви они, без изузетка, постављају питање да ли држава обезбеђују довољну заштиту институција, регистара и електронских услуга.
Ово питање себи поставља и сама држава ако је судити по једној јучерашњој изјави министра унутрашњих послова Младена Маринова, према којој последњи напад на НАП мора да буде „црвена сијалица“ за све велике системе државне управе у земљи. Министар финансија Владислав Горанов је у Парлементу уверио да су информације у бази података НАП заштићене, али се извинио погођенима последњим хакерским нападом. По речима министра унутрашњих послова, хаковани су фајлови који садрже податке о више стотина бугарских грађана, њихова имена и јединствени матични број, као и имена бугарских компанија и њихове матичне бројеве.
Поводом случаја је председник владе сазвао заседање Савета за безбедност при влади. Тај Савет доноси оперативне одлуке које су обавезујуће.
Да у круговима владајуће гарнитуре постоји забринутост можемо судити и по другим активностима владе. Бугарска је затражила помоћ од Европске комисије и од Европске службе за сајбер нападе. Са случајем је упознат и европски комесар Марија Габријел која је задужена за дигитализацију.
Влада очекује у блиским данима пуну помоћ од Европског центра за сајбер безбедност који је размештен у Грчкој.
Реакције стручњака поводом предметног случаја су различите. Један од њих који је у објављеним исцурелим личним подацима пронашао и своје име је напад на НАП оценио као "IT Чернобиљ". Други се слажу са оценом Министарства финансија да "исцурели подаци нису веома вредни". Већ на самом почетку, када је објављена вест о случају, неки су упозорили, а изгледа да су били у праву, да "90% напада овог типа извршава интерно лице". За БНР један од стручњака је изјавио да су овакви хакерски упади у свету свакодневица и мада је ово у Бугарској први те врсте напад са великим последицама што се тиче личних података, у крајњој линији реч је о „стандардној ситуацији.“
Међутим, од 2015. године наовамо сведоци смо и једној другој „стандардној ситуацији“ у којој се у делу реаговања примећује склоност ка томе да се корени хакерских напада на бугарске институције траже ван граница наше земље – углавном у Русији. За ову врсту оптужби од 2015. и до данас нема потврда, а поводом последњег хакерског напада на НАП портпарол Агенције Росен Бачваров је изјавио да су наручиоци Бугари. Али у овој етапи и за то нема доказа. Ако их власти представе, оштећени ће моћи да покрену судски поступак против конкретних извршилаца, а не против државе, како су неки запретили.


Превела: Албена Џерманова