Колекционарство је познато као пасија богатих или познатих личности које најчешће прикупљају уметничка дела, оружје, скупоцене ретро аутомобиле и шта још све не. Овакви хобији траже не само знање, него и паре. Није, међутим, свака збирка прикупљена уз много новца. Најчешће она има сентименталну вредност јер се састоји од омиљених предмета које су већ одрасли људи почели сакупљати још када су били деца. Драгоцени експонати у једној дечјој колекцији могу бити кликери, војници, паковања разних ђаконија, фотографије спортиста или филмских јунака. Неретко деца гледају у својој збирци могућност да буду цењена и тражена. Код других се пасија прикупљања одређених ствари појављује тек када одрасту, као нека врста „одложене радости“ из детињства.

 Шта би било занимљиво за прикупљање одраслима? Ту нема неке битне разлике, и овде су могућности небројане – кригле и разноразне друге чаше и шоље, боце, капе, телефони, упаљачи. Интересантан хоби је и прикупљање кутија цигарета. Популаран је у свету, има својих присталица и овде. Међу њима је Димитар Георгијев, житељ града  Силистре. Његова колекција броји око 700 паклица из периода 1904-1989. г. Најстарија, из 1904. г. била је паковање цигарета „Асен ІІ“, а долази из фабрике дувана „Димитар Мардас“ у Пловдиву. Збирка импресионира не само јединственим примерцима него и брзином којом је прикупљена, јер се Димитар бави овим хобијем отпре 6 година.

 Сасвим случајно је све то кренуло, док сам проучавао један комерцијални сајт. Угледао сам неколико старих кутија, па ми је постало занимљиво, никад раније нисам тако нешто видео. Мислим да су биле из 40. година прошлог столећа. Прва паклица долазила је из једне фабрике у Пловдиву која је производила цигарете „Президентъ“ („Председник“). Она је неотворена, цигарете су унутра, чини ми се од 1943. до овог тренутка. Произведене су у фабрици „Тјутјунџијан“.Ова фамилија /Гарабедјан-Тјутјунџијан/ је једна од првих, поред породице Томасјан, које су отвориле фабрике дувана у Пловдиву. На почетку су га сами резали, а касније су набавили бензинске машине за резање дувана и постепено су постали једни од највећих произвођача цигарета у граду током 20. и 30. година минулог века.

Неке од кутија које су од посебне важности за Димитра јесу јубиларне или су произведене поводом обележавања значајних догађаја, званичних форума итд. Међу њима су конгреси владајуће у периоду 1945-1989. година Бугарске комунистичке партије, различита окупљања, празници, лет првог бугарског космонауте Георгија Иванова /1979/. Димитар признаје да још није пронашао паклицу произведену поводом лета Георгија Иванова, али зато:

Поседујем занимљиве примерке од пре 1944. године међу којима су цигарете „Скиор“ (Скијаш), „Пилот,“ „Спорт“ и др. Имам и цигарете против астме, као и такве које су за одвикавање од пушења, каже Димитар и додаје да међу примерцима има и кутија украшених карикатурама чији су аутори непознати, али су најчешће повезане с рекламом одређене марке цигарета. Током година су производили и цигарете чије су кутије представљале својеврсну рекламу бугарских градова, села и историјских знаменитости. Оне такође заузимају своје место у колекцији Димитра.

Сакупљање ствари је страст која проширује наша знања о свету, ствара контакте, обогаћује живот тако што га чини занимљивијим. Збирка може да послужи и осталима уколико буде изложена у музеју. Димитар Георгијев већ размишља о томе, али наилази на бројне препреке. Једна од њих је, рецимо, чињеница да град Силистра није повезан нити је икад био повезан с дуванском индустријом код нас. Што није случај с Пловдивом који је њено историјско средиште у Бугарској. Управо у том граду, према Димитру, треба да буде основан музеј дувана. До сада је у Пловдиву организована привремена изложба „ДИМ. Историја дувана“ /јануар-март/ која је приређена у оквиру иницијативе Пловдив – Европска престоница културе 2019. 

Превеле: Андрејева/Делихјусеинова