Већ четири године житељи Долног Вадина „изнајмљују“ своје село у замену за топле речи, нове доживљаје, живот.

Долни Вадин је тихо и мирно место у северозападној Бугарској, на обали Дунава. До села води приступни пут, иначе у селу има интернет, три продавнице, а лекар долази једном недељно. Једини проблем је што им деца и унуци нису ту, а обласни град Враца је од села удаљен читавих 120 км. Једног дана је Анелији Радуловој синула идеја да старим људима „достави“ оно што им највише недостаје – младе људе и дух града. И тако је одлучила да „изнајми“ своје село.

„Изнајмљено село“ је иницијатива окренута људима који живе у граду, а немају своје село, прича Анелија Радулова, секретар локалног читалишта „Сазнање 1927.“ Последњих година је забележен тренд повратка на село – млади људи желе да макар на кратко дођу ту. То нас је инспирисало да Долни Вадин током лета изнајмимо на десетак дана волонтерима из града, који ће провести неко време с нама и помагати старијим људима. У селу живи око 140 људи и 80% њих чине особе трећег доба које живе усамљено. Свесни смо тога да су многа бугарска села опустела јер људи трбухом за хлебом иду у веће градове или све чешће у бели свет, каже Анелија Радулова и додаје да ни деца из Долног Вадина нису изузетак од тога. Њени сусељани чезну за непознатим младим лицима која ће их охрабрити, разговарати с њима и саслушати причу сваког од њих.

Прве године је дошло 11 волонтера који су хтели да „стану у ципеле“ људи са села. Друге године одазвало се 17 особа које су учествовале у изградњи бине у центру Долног Вадина. Следеће године дошли су стручњаци – пољопривредник, лекар, историчар и народни посланик. Они су их упознали са органском производњом, безопасним препаратима који се користе у узгоју воћа и поврћа и многим другим занимљивим и корисним стварима. А овог лета су гости помагали првенствено бакама и дедама у махали у којој им је био смештај.

Локално читалиште такође покушава да различитим иницијативама одржава дух локалног живља.

Ми смо окренути људима и желимо да они буду информисани, да се баве различитим и занимљивим стварима, желимо да им дух одржавамо живим, каже Анелија Радулова. Не треба да очајавају и одустају због болести или других разлога. Недавно смо изградили игралиште са спортским реквизитама за одрасле особе где имамо прилику да вежбамо на отвореном. Стално организујемо беседе, на пример, о здравој исхрани, штети неких лекова, о томе како можемо да побољшамо своје физичко стање. Већ десет година волонтери нам помажу да очистимо обалу Дунава, у оквиру атара села. Међу нашим гостима су били и сликари, улични уметници који су осликали једну од чесми с којих тече изворска вода, сцену и аутобуску станицу. Дакле, у фокусу нам је локална заједница због чега радимо на развоју фолклора, упознајемо децу која распуст проводе на селу са традицијама. Тако имају прилику да играју кола и обуку ношње старе 100 година.

Нико ко је једном дошао у Долни Вадин није отишао, а да није пожелео да се врати. Неки од волонтера су чак отишли корак даље и планирају да купе кућу у овом месту, коју ће заједнички користити. Сад се сви спремају за весеље на локалном сабору који се традиционално организује 21. септембра. На лицима мештана засија осмех кад их виде, а на растанку их посматрају тужним очима.

Они једни другима дарују много љубави, топлоте и помоћи, каже Анелија Радулова и наставља: И једни и други схватају да је боље помагати другима него живети свако за себе. Не постоји граница између генерација упркос разлици од око 50 година. Стари и млади се лако споразумевају, а узајамно се обогаћују и допуњују. Једни ће о традицијама, а други – о граду.

Превод: Ајтјан Делихјусеинова