„Ехо Балкана - ХХ век: Портрети и звуци из Бугарске” наслов је изложбе црно-белих фотографија рађених пре 50 година у Бугарској и још 6 балканских земаља. Она ће бити отворена до 17. новембра у Националној уметничкој галерији у Софији.

Један амерички етнограф је у фотографијама и аудио-снимцима очувао последње аутентичне сижее из Бугарске из 60. и 70. година минулог века. „Фотографије нас враћају у бесповратно прошло време. Оне говоре много више од архива и докумената“ – рекла је потпредседница Бугарске Илијана Јотова под чијим се патронатом приређује изложба. Аутор сва 73 приказана дела је Мартин Кејниг.

Ко је у ствари тај човек кога код нас називају „срећником из Америке“?

Почетком лета 1966. године у Бугарску је стигао млади Американац пун позитивне енергије и жељан да изблиза упозна аутентичну етничку и музичку културу југоисточне Европе која је у САД била слабо позната. У то време Мартин је био инструктор народних игара на Барнард колеџу, делу Колумбија универзитета у Њујорку. Кренуо је у Бугарску носивши са собом писмо адресирано „на онога коме затреба“ у којем је описана његова мисија код нас и референце. Једна од референци дао му је бугарски лекар који је емигрирао у САД. Мартин је био његов пацијент а показало се да је лекар Живко Ангелушев – брат познатог бугарског графичара Бориса Ангелушева.

Тако је од куће породице Ангелушеви у Софији почео пут Мартина Кејнига ка Бугарској. Борис Ангелушев је свог страног госта упознао са својим пријатељима међу којима су били песник Валери Петров и сликар Христо Нејков. У периоду од 1966. до 1979. године Мартин Кејниг је 6 пута посетио нашу земљу и скупљао драгоцене „звучне портрете“ које чува и дан данас. За време једне од својих посета Сабору народног стваралаштва у Копривштици чуо је глас Ваље Балканске – наше познате извођачице народних песама из Родопског краја.

Мартин је један од оснивача Центра за традиционалну музику и игре у Њујорку – организације која пуних 38 година подржава културне традиције етничких заједница. Уз помоћ тог Центра снимљено је неколико документарних филмова, издате су грамофонске плоче од којих 2 садрже снимке из Бугарске. На једној од њих је и чувена песма „Изашао хајдук Дељо“ /„Излел е Делю хайдутин“/ у извођењу Ваље Балканске и гајдаша Стефана Захманова и Лазара Коневског. Према сећанима Мартина Кејнига, снимак је направљен у учионици у Смољану. Управо је ова песма из родопског краја Бугарске касније полетела у Космос на америчким свемирским летелицама Војаџер 1 и 2 /1977. г./ као музичка порука са планете Земље.

Поред скупљања и снимања песама Мартин је фотоапаратом и камером снимио на стотине црно-белих кадрова не само у Бугарској него и у Румунији, Грчкој и Југославији. Међу њима је и фотографија Ваље Балканске из доба њеног легендарног снимка.

Сада Мартин Кејниг поново гостује Бугарској да би поделио своје успомене на ону Бугарску које више нема и да би се састао са људима који су му помогли у успешној реализацији његове етнографске мисије.

„Жао ми је што не говорим бугарски језик али сам последњи пут вашу земљу посетио пре 40 година, изјавио је у Софији аутор изложбе „Ехо Балкана“. По професији нисам фотограф али много волим да фотографишем људе које сусрећем. Посебно се захваљујем бугарском фотографу Иву Хаџимишеву, који ми је помогао да организујем своју архиву и са којим смо заједно направили ову изложбу. Она приказује кратак тренутак историје Балкана, али за мене је то посебан тренутак. У периоду када сам долазио у Бугарску до 1979. године видео сам како се ствари овде постепено побољшавају, како се Бугарска отвара и како су људи који су пре тога живели у веома тешким условима почели да боље живе. Хвала свим бугарским колегама које су ми у оно време помогле да обавим своја истраживања, јер нисам научник – стручњак за Балкан. Отада Бугарску носим у свом срцу и снажно сам везан за њу.”.

Превела: Албена Џерманова