Уочи очекиваног позива ЕУ Северној Македонији за започињање преговора о приступању, 30. септембра је на највишем састанку у Софији који је сазвао председник земље Румен Радев донета одлука о хитној изради националног става са захтевима које Северна Македонија мора да испуни у току преговора тако да не буде повређен бугарски национални интерес. Председник се заложио за одређивање црвених линија које ће гарантовати да европска интеграција Северне Македоније неће бити на рачун бугарске историје, језика и идентитета. Повод за забринутост Софије је недовољни напредак у раду Мешовите комисије за превазилажење спорних историјских питања између две државе која је формирана снагом одредаба Уговора о пријатељству и добросуседству потписаног 2017. године.

Снажно је привукло пажњу то да подршка Софије приступању Северне Македоније ЕУ није безусловна. Заиста је тако, али не од јуче. Године 2009, за време прве владе Бојка Борисова /2009-2013/, изјава тадашњег македонског премијера Николе Груевског, која је схваћена као израз територијалних претензија према Бугарској, је натерала Борисова да подсети Скопље да су основне вредности ЕУ „Европа без граница, Европа добросуседства, Европа у којој се проблеми не решавају изјавама овог типа него мирним путем, разумевањем и толеранцијом“. Почетком 2015. године, за време друге владе Бојка Борисова /2014-2016/, уследило је категорично упозорење да Софија подржава европску и евроатлантску интеграцију Македоније под условом да буде потписан Уговор о добросуседству и пријатељству.

Обелодањени након јучерашњег састанка на врху став можда и звучи оштро али је он у ствари довољно умерен и избалансиран. Софија не повлачи подршку захтеву Северне Македоније да добије датум за почетак преговора са ЕУ већ само упозорава да уколико њени захтеви не буду испуњени може да блокира преговарачки процес приликом отварања и затварања сваког од 35. преговарачких поглавља. У ствари, Софија се залаже за започињање преговора не само са Северном Македонијом него и са Албанијом, ако је судити по изјави премијера Борисова да две балканске земље морају да заједно иду путем европске интеграције. Услов који је Борисов навео сведочи о доследности схватања да ЕУ треба да прими у чланство не само неке него све земље Западног Балкана. У контексту најновијих развоја у погледу политике проширења, услов који помиње Борисов наговештава отпор Софије против намере Холандије да спречава започиеање преговора о приступању Албаније.

Неколико сати након високог састанка у Софији македонски премијер Зоран Заев је изјавио да прихвата препоруке Бугарске али за решавање спорних историјских питања и Софија мора да покаже вољу. Ова двосмислена реакција на оштра упозорења Софије наговештава да је пут ка превазилажењу противречности између две земље за сада само одређен али не и пређен. Консензус који се видео на састанку код председника Радева по овом питању недвосмислено показује да Бугарска није склона да одустане од својих захтева.

Превела: Албена Џерманова