Воли да црта космос, јер у њему проналази слободу без које не може ниједан графити уметник. Недавно је отворио прву бесплатну школу графита код нас.
Дамјан Николов има 25 година, стекао је образовање у области хемије и микробиологије, радио је у међународној софтверској компанији али је напустио посао, јер није имао довољно времена за цртање. Графите је открио као тинејџер а данас нуди професионална решења интеријера и екстеријера тако што црта на разним материјалима – на металу, малтеру, пластици.
Пре две године је решио да оснује своју школу како би новајлијама пренео своја знања из области графити уметности. Каже да његова графити школа у многоме подсећа на некадашње манастирске школе, јер свако помаже у „наставном процесу“ према својим могућностима и доприноси оним у чему је најбољи.
Идеја бесплатне графити школе у Варни је скратити дуг и мучан пут младих уметника тако да уместо да по зидовима цртају тагове и сликају, брже схвате да ли је то уопште за њих – прича Дамјан Николов. – Захваљујући помоћи спонзора школа има обезбеђене материјале за цртање. Долазе нам не само деца него и одрасли који имају нека знања из сликарства – цртају портрете, аутомобиле, баве се графичким дизајном и калиграфијом, а мој задатак је да им покажем како се црта спрејем. Понекад радимо заједничке пројекте а када имам неку већу поруџбину, рецимо ако треба да нацртам графите на 100 кв. метара, узмем неке од мојих ђака да ми помажу.
На почетку Дамјана су инспирисали цртежи које је видео у свом родном граду Добричу и почео је да скицира своје идеје и цртеже. Први свој графит направио је на једном напуштеном месту – можда једнобојни или двобојни, јер младим уметницима новац увек недостаје. Снажно су га привлачила слова али да ли их је повезивао у речи, у реченице са неком поруком?
Није важно шта исписујеш – важан је начин на који то радиш, јер је стил оно по чему ће те препознати – одговара он. – Другим речима, није толико важно упутити поруку, битно је маркирати територију и оставити траг. Поруке се више тичу уличне уметности – тамо постоји идеја која служи комуницирању са људима док је код нас процес једностран. У урбаној средини графитери се понашају нешто егоистичније изјављујући “ја сам тај и тај, радим то и то и био сам овде”. Међутим и то је део културе.
Цртежи којима се Дамјан Николов највише поноси неминовно приказују звезде и планете. На делу фасаде школе за децу са инвалидитетом у Варни он је нацртао сенку птице која дочарава космос и оличава бескрајну слободу – јер је птица симбол слободе, док космос – бескрејности.
Слична је и порука сенке човека који седи на столици, пуши лулу а дим луле поново подсећа на космос.
Космичка тематика је присутна и у подземном пролазу у Варни у улици “Дубровник” који су уметници графита недавно осликали у оквиру међународног фестивала чији је организатор Дамјан.
Овим фестивалом сам показао да графити култура може бити културна – све се може легално радити, лепо, са јасном концепцијом и организовано – каже још уметник. – У принципу треба да постоје места одређена за графите – уметницима треба место и материјал за цртање.Иначе у урбаној средини нежељени цртежи увек бивају очишћени. Проблем је у томе што људи постају пакосни када око себе виде само негативне, лоше цртеже или цртеже које не разумеју. Тако се код њих формира негативан однос према целој графити култури. Али и уметници су у извесној мери сами за то криви – понекад цртају тзв. бомбе – бомба представља брзо исцртавање једноставних или мање сложених слика рађених ради адреналина – често су велике да би биле ефектне. По мом мишљењу, такви цртежи ће увек постојати а биће они дело младих и старих цртача графита. Идеја је смањити те „графити нападе“ на јавне и приватне зграде.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: podmosta.comДевето издање пројекта „Поезија у метроу“ свечано се отвара данас и трајаће до 23. децембра. Ова иницијатива, коју организује Пољски културни институт у Софији, омогућиће становницима и посетиоцима главног града Бугарске да у вагонима и на станицама..
Вечерас у 18.00 часова, у Националној библиотеци „Свети Ћирило и Методије“ у Софији, свечано ће бити представљена књига „Десет великих бугарољубаца“ , дело новинарке Милене Димитрове. Ова књига доноси инспиративне приче о десет изузетних личности из..
Двадесет и треће издање „Банско филм феста“ пренеће публику на неке од најекстремнијих тачака света кроз 75 филмова из 39 земаља. „Све су то премијере, а нека дела ће на Фестивалу у Банском имати светску премијеру“, изјавила је за БТА директорка Фестивала..