Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Везење гоблена – лепо и подељено лудило

Прошла су времена када је Бугарка везла мрачне слике према нејасним, често ручно цртаним обрасцима. Данас вез напредује огромним корацима. Захваљујући техничком прогресу и Интернету наш поглед на свет постаје све опширнији“ – каже Валентина Георгијева, једна од организаторки Националних сусрета везиља гоблена, који се одржавају сваке године у различитом граду. Ове године Софија је окупила више од 130 гостију. У ствари, њихов број је у сталном порасту, што свакако привлачи све више жена, деце, па чак и мушкараца да се баве тим лепим занатом.


„Сваке године приређује се неколико конкурса – објашњава Јана Танчева. – Ове године један је посвећен одређеним дизајнерима, други је према сликама познатих уметника, а трећи је за декоративни вез.


Преко тих сусрета држимо корак с временом и на њима се усуђујемо да радимо ствари које пре нисмо могле. Свако открива свој стил – од фантастичних јунака до примитивног дизајна.“


Користећи у својим везовима поједине примитивне фигуре, бројеве и слова, први амерички досељеници су преносили своје наслеђе будућим генерацијама.


„То је релативно нова струја у Бугарској, која се још увек тешко прихвата, јер делује наивно, али примитивизам крије много значења, ствара осећај удобности, домаћег комфора – прича о својој пасији Елена Гунчева. – Посебан тренд чини усклађивање различитих врста бодова, па чак и перлица. То вам пружа могућност да стварате, да изразите своју суштину. И бугарске везиље већ осећају лепоту тог веза.“


Савремене везиље користе разноразне врсте и боје тканина, конаца, тракица, каменчића, перлица, као и различите технике.

„Али се увек највише цени лепота. Лепи и сложени везови охрабрују све више људи да испробају непознате технике, које постепено постају јако популарне, на пример попут такозваних „вишебојних гоблена“– истиче Валентина Георгијева.


„То је сасвим посебна тенденција у уметности гоблена – додаје Јана Танчева. – Неколико фирми производи такве дизајне, обично према репродукцијама познатих слика. Новост је да се ради о употреби отприлике 200 боја, схеме тих гоблена су изузетно сложене, исто као и израда. Али на крају добијате праву репродукцију једне лепе средњовековне слике.“

У овом богатству техника препознатљива је и такозвана „мандала“.


„Мандале су посебна врста у свету веза. Посвећене су скоро свим лепим градовима и државама света. Оне су својеврстан спој бројних бодова, који стварају обим, заједно са перлицама, кристалима, концима са металним нитима, ручно бојеним свиленим концима и тако даље – објашњава танчине ту врсту веза Ваља Георгијева.


Велика је срећа за све које стварају лепоту иглом да талентовани домаћи дизајнери раде и квалитетне, ауторске моделе.


„Није их пуно, али се надамо да ће их у будуће бити све више – каже Јана Танчева. – Они стварају у сфери бугарског пејзажа, дочаравају слике познатих наших уметника, што се не може десити у страним фирмама. Други правац чини украс на одећи. Мотиви и стил су препознатљиви и ја се радујем што је у њима акценат стављен на бугарско.“

Озбиљан проблем данас је очување рада домаћих дизајнера, јер у доба Интернета свако може да скине схему, а ми покушавамо са сачувамо бугарске уметнике и против смо крађе њихових модела“ – подвлачи Јана, а Валентина објашњава:


„За нас је гоблен велика љубав, пасија, ватра и лудило. Из хобија се претворио у искрено пријатељство непознатих људи.“

„За мене то је велики део мог живота. Ми улажемо у гоблене душу, срце и мисао“ – надовезује се Елена, а Јана је категорична:


„Сваке године летвица се диже све више и више. Када видимо нове ствари, нове технике, ми саме покушавамо да себе надскочимо. То је наше лепо и подељено лудило!“

Превод: Александра Ливен

Фотографије: Надя Вътова и Десислава Семковскa



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Графити у Благоевграду подсећају на нашу двадесетогодишњу историју у НАТО

Пре неколико дана у Благоевграду је представљен графит-мурал у боји, који је настао у вези са 20. годишњицом чланства наше земље у НАТО. Он се може видети у улици „Славјанска“ бр. 65, а реализован је уз подршку Министарства спољних послова..

објављено 10.11.24. 09.45

Почиње Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ с фокусом на Украјину

Међународни фестивал етнографског филма „ОКО“ одржаће се у Софији од 8. до 15. новембра. Форум се одржава уз подршку Националног филмског центра, Општине Софија, Амбасаде Украјине у Софији и Держкина Украјине. На овогодишњем издању фестивала биће..

објављено 8.11.24. 08.05

Филсмки центар „Бојана“ добија конкуренцију у Божуришту

Бугарска продуцентска компанија планира изградњу новог филмског центра вредног 15 милиона евра у индустријској зони Божуриште, надомак Софије, на површини већој од 30.000 квадратних метара. Према подацима Министарства економије и индустрије, уговор о..

објављено 7.11.24. 08.39