Бугарска се поноси својим новим прваком који је ушао у Гинисову књигу рекорда.Сасвим недавно је Маријана Павлова, рођена у граду Смољану у Родопима, званично добила Гинисов сертификат за постигнути рекорд најнижег женског гласа на планети.Рекорд је остварен у студију Ендија Брука, рок музичара и тонског редитеља који је радио са многим познатим именима  светске поп и рок сцене.

Маријана која је ћерка популарне родопске певачице Христине Љутове, признаје да одавно сања о таквом одликовању:

Била сам апсолутно уверена у себе. Да отпевам најнижи тон није ми било никакав проблем. Још као ученица, у градском хору Смољана, певала сам у најнижем регистру. То се наставило и када сам била ђак Националне школе  фолклорних уметности у селу Широка лака, а затим и у професионалном фолклорномсаставу „Родопа“.

Ансамблу „Родопа“ у Смољану Маријана је посветила 16 година своје каријере, потом се доселила у Софију где је певала у хоровима „Вања Монева“ (тада „Космички гласови”), “Драгостин фолк национал”, “Велики бугарски гласови” и у камерним саставима- квартету “Славуј” и трију “Родопеја”. Истакнути домаћи композитори Красимир Кјуркчијски и Стефан Драгостинов опет су њој поверили певање у ниском регистру.

Још пре 19 година Стефан Драгостинов је написао три песме за трио „Родопеја“, којима је требало да отпевам „де“ у великој октави што је веома ниски регистар за женски глас. То је тонски распон мушког гласа - бас-баритона. Затим сам у Манчестеру са њим отпевала "це" – „це гранде“ га зову музичари. (бележи се са великим словом C). Мој тон који је ушао у Гинисову књигу рекорда je1B у контра октави".

За слушаоце БНР Маријана Павлова је демонстрирала своје извођење, за које јој је признат Гинисов рекорд за најнижи женски глас у свету. Чујте:

Била сам разочарана што имућнији Бугари нису желели да инвестирају у квалитетну уметност– наставља Маријна Павлова. – У то време је мој брат са породицом већ живео у Лондону. Затим је тамо отишла и моја млађа ћерка која се удала, родила дете, унуку која је пола Кинескиња. Да бих јој помагала у одгоју детета и ја сам се преселила у Лондон. Нисам, међутим, прекинула везу са Бугарском. И даље сам члан састава "Драгостин фолк" и са њим обилазим сцене Бугарске и света. Организујем и воркшопове– у Француској, Швајцарској и Немачкој. Енглеска је такође земља која пружа више могућности досељеницима и овде се добро осећамо. Наравно да ми Бугарска недостаје и посебно Родопи где нисам била већ девет година. Срце ме боли када ми у сећање искрсну Роженске пољане. Пред спавање ми понекад у глави зазвучи песма која је својеврсна химна Родопа „Бела сам, бела јуначе“у пратњи родопских каба-гајди. И то ме умирује..." 

Публика у Софији може да послуша Маријану Павлову 22. октобра на концерту „Драгостин фолка“ у Националној музичкој школи "Љубомир Пипков" којим ће састав обележити 25 година свог оснивања.

Превод: Ана Андрејева

Фотографије: лична архива