„Већ 12 година живим у Софији а од неколико година имам право гласа и увек када су избори ја то своје право остварим“,  каже  Рајмонда Дука, која редовно учествује у изборном процесу како у Бугарској тако и у својој домовини Албанији, “јер само када човек гласа има право да тражи своја права и да захтева“.

„По мени, изборни процес у Бугарској и Албанији је веома сличан, поступци су скоро исти, правила гласања – такође. Као што знате у Албанији живи бугарска мањина а ја сам део ње. Долазим из региона Голог Брда због чега сам и имала право да аплицирам за бугарско држављанство, тим пре што већ више година имам стални боравак у Софији. Сматрам да сваки грађанин – бугарски или албански, без обзира на то где се налази, мора да гласа. Мора да подржи кандидата за који сматра да је најбољи да је у стању да највише учини за земљу или за одређено насељено место“.

Сличан став има и један други странац који је пре 8 година за свој дом изабрао Бугарску – Британац Џонатан Тејлор. Он, међутим, признаје да не познаје гласачку процедуру код нас:

Мислим да имам право да овде гласам, али морам признати да нисам покушавао да то урадим. Мада, да сам у Великој Британији, свакако бих изашао на биралиште, јер је за мене то ствар принципа. Осим тога, откако сам у Бугарској нико ми није понудио нити ме подстакао да се пријавим за гласање. Нити из општине, нити пак неко од кандидата. Наравно, ја имам право гласа али морам вам рећи да немам јасну представу каква је процедура.

Сматра да политичке партије у Бугарској треба да одржавају неку везу са странцима који живе овде, да их охрабрују да гласају и да на неки начин учествују у политичком процесу. У противном, остаје утисак да једноставно плитичари не желе да странци гласају.

Упркос томе, Џонатан је задовољан радом председника сеоске општине у месту у којем живи. Каже да је он поштен према људима и посвећен свом раду, али то је само један од разлога да буде изабран већ у првом кругу избора. Његовом успешном наступу на изборима допринело је и решавање дугогодишњег проблема села Крушево, у околини Севлијева.

Један од највећих проблема у Крушеву јесте несташица воде сваког лета – прича Џонатан. Већ неко време воду периодично немамо и у другим сезонама. Наравно, у Севлијеву и региону има довољно воде, често се могу видети људи како перу возила, има и хотела за које проблем са водом практично и не постоји, али истина је да је притисак често веома слаб. Ми смо лоцирани 500 метара изнад града Севлијева и због слабог притиска вода не стиже до нас. Ситуација је већ постала неподношљива – посебно прошле и ове године. Недељама нисмо имали воду. Међутим, недавно је председник наше општине отворио нову пумпну станицу која је удаљена одавде 5 километара, у правцу језера. Променио је цеви и тако решио проблем са водом – више нисмо зависни од водоводне мреже Севлијева.

Иако се суочавао са немало проблема код насБританац је оптимиста и сматра да није погрешио када је донео одлуку да живи у Бугарској. Каже да су он и његова супруга срећни и подржавају сваку активност која ће допринети да село Крушево постане боље место за живот и да њихови суседи – млади и старији људи, остану да живе тамо током целе године.

Превела: Албена Џерманова