Пре 90 година, 24. новембра, група радио-аматера, инжењера, емитовала је први радио сигнал, а дан касније у етру се могла чути и прва радио емисија. С данашњим датумом у Регулаторној комисији за комуникације регистровано је преко 6.000 индивидуалних радио-аматера као и доста клупских станица.

Заинтересовани смо да очувамо чистоту односа међу радио-аматерима у целом свету – на ову као на једну од најважнијих ствари акцентује Виктор Маринов, радио-аматер од 1977 г. – Зато се на радио-станици не смеју користити груб и увредљив језик, вулгарни изрази, забрањени су разговори на политичке, верске, етничке и расне теме. Постоји тзв. Кодекс доброг понашања који поштујемо и преносимо на следеће генерације – негујемо толеранцију, коректност и узајамну помоћ.

Радио-аматери имају своје радио-станице и јединствене позивне знакове. Састоје се од префикса и суфикса. Префикс означава земљу или административну територију.

За Бугарску је одређен префикс LZ иза којег следи број. Ако је број парни то значи да је радио-станица регистрована у северној Бугарској, ако је непарни, онда је регистрована у јужној Бугарској. Идентификациони знакови који почињу са LZ0 дају се радио-репетиторима и аматерским радио фар станицама. Иза броја следи суфикс од 2 или 3 слова. То би било наше име у светској заједници радио-аматера. Мој идентификациони знакје LZ1NY и он је јединствен, нико други у свету не поседује такве иницијале – каже Виктор Маринов.

Други занимљив елеменат радио-аматеризма су QSL-картице – оне су потврда о одржаној радио-вези.

На њима су уписани датум и време, фреквенције, врста модулације и неки други детаљи– прецизира Виктор Маринов. – Сваки радио-аматер сам бира дизајн своје карте и осим потврде о оствареној вези она је успомена о конкретном доживљају.

Радио-аматер признаје да није увек контакт са неком врло удаљеном радио-станицом најузбудљивији. Хватао је сигнал са Новог Зеланда или из Аустралије, али му је било знатно интересантније када је прошлог месеца ступио увезу са представницима бугарске експедиције на острвској држави Кирибати у централном делу Пацифика.

– Понекад је веза са неким ко је занимљив у стању да осмисли читаво вече. Иначе су радио-аматери људи различитог занимања – глумци, политичари, има доста много научника светског гласа, са сваким од њих је пријатно повезати се. Ми се једни другима увек обраћамо са ТИ без обзира с ким разговарамо – радником, лекаром, инжењером или краљем Јордана који је такође радио-аматер. Није нам важно ко је ко или ко зна више од осталих.

Да ли све широм применом модерних технологија радио-аматеризам нестаје?

Радио-аматеризам зависи од развоја дигиталних, комуникационих и информационих технологија. Према томе њихов велики успон не само што не угрожава радио-аматеризам, него га и стално обогаћује. Многе нове уређаје и методе тестирају најпре радио-аматери. Има и таквих који су пасију претворили у професију. За мене то није обичан хоби, већ начин живота.

Технички и технолошки услови се мењају али не и поздрав - 73:

То је такозвани радио-аматерски поздрав којим поручујемо осталим аматерима „Све најбоље!“ Настао је у времену када су радио-везе оствариване помоћу Морзеове азбуке, тада би пренос целих реченица одузело пуно времена оператеру. Зато су у употреби биле шифре и скраћенице. То је жеља којом завршавамо сваку радио-везу – 73, дакле „Све најбоље!“.

Превод: Ана Андрејева