Историчари из Северне Македоније су привремено обуставили рад Мешовите бугарско-македонске комисије за спорна историјска и образовна питања. У интервјуу Радио Бугарској о тешкоћама рада Комисије прича њен копредседник с бугарске стране, историчар и дипломата проф. др Ангел Димитров.
Одржана је седница Међувладине комисије која је донела одлуку да крајем године буду постигнути одређени резултати. Ми смо веома далеко од њих, од жељених и могућих резултата. По мени, оцена је незадовољавајућа, посебно што се тиче рада ове године, с обзиром да је дошло до осетне промене у односу колега према раду Комисије, у разумевању његове суштине, а у том смислу и у разумевању Уговора о пријатељству и добросуседству.
Да ли постоји везаизмеђу става ваших македонских колега и вета који је Француска ставила на преговоре о проширењу ЕУ?
Не, не бих рекао да постоји таква веза. На четвртом састанку почетком ове године остварени су најбољи резултати. Мешовита комисија се сложила да је добро да се у две земље заједно славе Света браћа Ћирило и Методије, да је у принципу 24. мај бугарски празник, да треба славити и истакнуте личности из Средњовековља као што су Св. Климент Охридски и Св. Наум, да је цар Самуил бугарски владар. Чим смо се приближили модерном добу и стигли до Гоце Делчева, настала је значајна промена. Гоце Делчев је заиста светла историјска личност, која уједињује две државе. Али очито наше колеге тешко да могу схватити зашто су потребне неке корекције њихове интерпретације.
Председник Северне Македоније Стево Пендаровски је једној скопској телевизији изјавио: „Шта ће мени Гоце Делчев, ако је он Бугарин?“
Управо је у томе проблем наших колега – полазе од логике негације. Беже од термина „заједничка историја“ а желе да она буде „подељена“. Међутим, то не мења онај фундамент, који називамо заједничком историјом, а то је формирање бугарске народности на заједничкој територији још у 9-10. веку. Независно од развоја историјских околности, та свест о заједничкој прошлости, као нераскидива веза пролази до доба Препорода и у основи је национално-ослободилачког покрета у Македонији и једренској Тракији.
Председник Пендаровски је казао и то да је добро да Комисија привуче и међународне експерте.
У питању је билатерални уговор између две државе тако да ту нема места за спољно мешање. Лично ја не видим неке истакнуте стручњаке који би могли доћи и сести заједно са нама са позиције ментора. Сумњати у своја знања и могућности да можеш научним аргументима убедити некога да си у праву, озбиљан је проблем.
Која су Ваша очекивања о раду Комисије у 2020. години?
На последњем заседању наше колеге су једнострано донеле одлуку о обустављању рада због предстојећих превремених парламентарних избора у Северној Македонији. Досада су оне упорно тврдиле да раде без политичког притиска. Сада је одједном испало да је рад Комисије унутарполитички проблем. За нас је све то необразложено и неприхватљиво. Код ове политичке нејасноће у Северној Македонији тешко нам је рећи када ће Комисија обновити свој рад. У зависности од резултата избора можемо очекивати или благо оживљавање или повратак на почетну тачку нашег рада – или ће доћи до коначне блокаде рада, што би било веома лош сигнал о односу према Уговору о пријатељству и добросуседству.
Привлачи пажњу то да став, који бране бугарски стручњаци у Комисији, ужива подршку целог политичког спектра у Бугарској. Дали се надате да ће се ова подршка задржати и убудуће, да ли можда у Скопљу очекују промену бугарског става?
Лично добро познајем живот у нама суседној младој земљи. Хоћу да кажем да тамо постоји расположење: „Бугарска нам неће сметати“ и то је тачно, јер ми нисмо имали жељу да сметамо. Али замишљају да неко поново може да Бугарској наметне да се са свиме у потпуности слаже, то долази од стране Скопља. Наравно, то се неће десити. И ја сам убеђен да ће се подршка европској интеграцији Северне Македоније задржати, као што се већ финализује њено чланство у НАТО, јер ће учешће ове нама суседне земље у тим структурама довести до позитивних промена у животу Северне Македоније. Али с друге стране, у периоду када се чине кораци на путу њене европске интеграције, ми ћемо бити довољно захтевни у погледу испуњења Уговора о пријатељству и добросуседству. Стварање правих, пријатељских и добросуседских односа је императив. Не смемо заборавити да у Бугарској можда око милион људи има у свом пореклу нешто заједничко са Македонијом. И веома је важно да се зна да је у овом региону, коме политички потреси нису страни, ово једна од најстабилнијих гаранција за стварање веће безбедности и могућности за напредак.
Превела: Албена Џерманова
Фотографиje: БГНЕС, Иво ИвановАтина ће модернизовати грчку војску до 2030. године Министар одбране Грчке, Никос Дендијас, изнео је пред Парламентом свеобухватан план реформе оружаних снага, који обухвата значајне промене у копненој војсци, морнарици и ваздухопловству...
На конференцији за новинаре одржаној у Парламенту, Дејан Николов, председник софијског огранка странке „Препород“, објавио је да по прорачунима његове странке број купљених гласова износи између 400.000 и 500.000. Према статистичкој анализи одступања..
На почетку редовног заседања Владе, привремени премијер Димитар Главчев упутио је позив за формирање владе. Према његовим речима, „то је најдиректнији пут да се руководимо интересима народа“. Главчев је истакао да привремена влада није..
Укидање унутрашње граничне контроле на копненим границама с Бугарском и Румунијом у Шенгену постаће реалност за неколико недеља, сматра европска комесарка..
Македонка постављена за заменика генералног секретара НАТО-а Генерални секретар НАТО-а, Марк Руте, именовао је Радмилу Шекеринску из Северне..
Румунија и Бугарска имају шансе да приступе шенгенском простору и копненим путем од јануара 2025. године. Ово је изјавио министар унутрашњих послова..