Открива науку захваљујући двојици учитеља када је био ученик. А данас када ствара на највишим академским нивоима, не заборавља да научено враћа свету. Јер знање буди срца из незнања, мења, развија само када је подељено.

Стефан Крстанов ради на стварању квантног рачунара и предаје на Харварду, али не заборавља да буђење дугује својим учитељима у Бургасу. У основној школи “Васил Априлов” и у Природно-математичкој гимназији било је посвећених учитеља и наставника. Тада похађа своје прве часове науке и осваја медаље на такмичењима и олимпијадама. У међувремену обогаћује своја знања и у области физике у чувеној школи Теодосија Теодосијева, решава проблеме који нису заступљени у уџбеницима. По завршетку гимназије „испробава“ неколико европских образовних система, али најбоље услове за науку проналази на Универзитету Јејл и на Харвард универзитету.

Већина америчких институција ствара место које пружа могућност за бављење науком, али и могућност да се странац осети као код куће – каже Стефан Крстанов. – Њима није стало да особа буде само добар научни радник већ и да постане део културе која се ствара око универзитета – да добровољно помаже, да разговара са ученицима, а не једноставно да предаје. Гледано у целини, веома важан део нашег рада је да и ми дајемо нешто свету.

За стечена знања и пружене животне шансе млади квантни физичар се захваљује и одужује преко свог рада са децом – предаје физику ученицима претежно из сиромашнијих стамбених насеља. Помаже и тинејџерима у свом родном граду када му се пружи прилика да се накратко врати у домовину. Оно најбитније чему жели да научи младе људе с обе стране океана јесте да је могуће разумети свет – чак и да нису физичари.

Квантну физику, која је већини људи неразумљива, Стефан Крстанов објашњава обичним речима: Она нам каже која су фундаментална ограничења која нам васиона намеће. Према научнику, уколико се нешто не може постићи законима квантних информација, највероватније се не може постићи ни на који други начин.

Квантна физика превазилази нека ограничења за која мислимо да постоје – додаје он. – Али за мене је битније да она показује која су у ствари ограничења која се не могу превазићи. Питање је шта бисмо могли урадити уколико располажемо најмоћнијим рачунаром, који нам закони васионе омогућавају да саставимо и како ови закони у исто време постављају границе технологијама.

Једна од примена квантног рачунара тиче се медицине.

Помоћу квантног рачунара који користи законе квантне физике ми бисмо могли да изводимо симулације лекова и материјала које је сувише тешко створити у лабораторији – објашњава физичар. – Другим речима, пре него што издвојимо велики износ новца за експерименте, могли бисмо да проверимо да ли ће нови лек односно нови материјал деловати. На тај начин бисмо могли, рецимо, да направимо много чвршће и лакше материјале који стварају соларну енергију. Тренутно располажемо рачунаром који личи на квантни рачунар – показује многе од феномена који се од њега очекују, али још увек има сасвим мало квантних бајтова да би био користан за све те практичне делатности. Ја сам, међутим, оптимиста и надам се да ћемо наредних 10 година имати на располагању квантни рачунар способан да изводи симулације нових материјала, а убрзо после тога и нових лекова.

Технологије би требало стварати на начин који помаже свету и који штити свет, сматра још научник. Ако људи желе да живе у средини у којој има више духовности и етике, морају знати да имају могућност да раде за бољи свет, додаје он.

Превела: Албена Џерманова