Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Ново бугарско сликарство

Бунтовници из групе “XXL” с новом изложбом 20 година касније

1995. група младих сликара најавилa je своје присуство у културном животу манифестом којим раскидају с традицијом и преузимају иницијативу за нову бугарску уметност. Сликари су своје иновативне идеје показали у две изложбе 90. година. Двадесет година касније уметници уједињени под називом “XXL” се поново окупљају како би пропратили отисак времена у својим сликама. Изложба „Ново бугарско сликарство III“ је постављена у галерији OBORISHTE 5 Gallery and Hall у Софији и трајаће до 3. марта.


„Битно је да се одвојимо од манифестација тзв. бугарског авангарда које нису биле адекватне времену и имале су сувише весео и декоративан карактеркаже сликар Иван Кјуранов. – Деведесетих година прошлога века је сликарство било демантовано као медиј зато што је дуго времена експлоатисано и његовим изражајним средствима нема шта више да се каже. Већ смо изложбом ʻНово бугарско сликарство 1ʼ која се одржала 1996. по идеји Хубена Черкелова хтели да покажемо да оно може да буде концептуализовано и коришћено као изражајно средство. У свим тим годинама ми смо практички учествовали у рехабилитацији сликарства.“

Средином деведесетих година нови бугарски сликари наглашавају оно социјално и концептуално користећи савремена изражајна средства попут видеа, инсталације, фотографије. Појављују се занимљива и скроз различита дела у поређењу са делима пређашње генерације уметника.


Сликар Петко Дурмана упоређује тадашње „свргнуће“ сликарства са „Крајем историје“ Франсиса Фукујаме – према америчком социологу либерална демократија и слободно тржиште су крајња тачка социокултурне еволуције човечанства. „Међутим, четврт века касније поново се враћамо Хладном рату, а сликарство је најјачи и најважнији медиј“, додаје он. Након што је годинама истраживао технологије и нове медије, данас Петко Дурмана одређује своја дела као „посттехнолошко сликарство“. И представља слике у квадратном формату – „јер су инстаграм френдли“, наслаже их у два слоја.


„У ствари то су две слике једна преко друге и доња се може видети само помоћу технолошких средстава – каже он. – У читавој серији ʻundercoverʼ стварам реалистичку основу која донекле има „родбинску“ везу са социјалистичким реализмом, док горе стављам постерне поруке везане за стварност. Тако је код слике ʻЦар Бомбаʼ горе је Владимир Путин чије је лице приказано на бомби, а корона му је њен стабилизатор, док је испод насликан Сталин. Слика ʻХеј, Иранʼ пак приказује значку с Мики Маусом, а испод је Доналд Трамп који је вратио конфронтацију с Ираном. Идеја је то да се историја понавља и ја стављам трагедију као подлогу, а изнад фарс.“

Макар кренули својим путевима и развили своју уметност на различите начине, сви сликари из групе “XXL” остају верни савременом приступу сликарству. Доказ за то су њихове слике засићене поп-арт елементима, концептуелним праксама,  мешањем фотографије и сликања. Упркос томе што су испуњене различитим техникама и стиловима, међу њима постоји специфична интеракција.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: Дијана Цанкова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Галерија

Више из ове категориjе

Стефан Командарев

Нови филм Стефана Командарева сврстао се међу најбоље копродукције

Најновији филм редитеља Стефана Командарева – "Блок универзум", један је од 35 пројеката који су ушли у селекцију Копродукционог маркета престижног филмског фестивала у Берлину (Berlinale Co-Production Market). Сваке године има на стотине..

објављено 12.1.25. 10.05

Народна музика из Гуејџоуа у Пловдивском Регионалном историјском музеју

Регионални историјски музеј у Пловдиву данас је домаћин спектакла под називом „Чујте глас планина и извора – година змије нам доноси благостање“. У оквиру овог догађаја, глумци из Театра лампиона из Гуејџоуа ће кроз извођење традиционалних народних..

објављено 11.1.25. 09.05

Филм „Пре него што заборавим“ доноси дирљиву причу о сећању и љубави

Најновији бугарски филм „Пре него што заборавим“ од данас је у биоскопима. Ова емотивна драма осликава сурову стварност једне од најчешћих савремених болести – деменције. Сценарио је написала Теодора Стоилова-Дончева, инспирисана истинитим..

објављено 10.1.25. 07.30