Њене лепе очи у којима се огледају планинска језера, могле би да буду украс сваког модног подијума. Али је она изабрала биатлонску стазу како би једног дана остварила свој сан да се окити олимпијском медаљом.

Милена Тодорова је постигла највећи успех наше земље у биатлону за јуниоре – она је освојила три медаље у три различите дисциплине на светском првенству у Ленцерхајду (Швајцарска). Двадесетдвогодишња Бугарка освојила је сребро у појединачном старту и бронзане медаље у спринту и потери. Ове недеље ће она дебитирати на светском првенству у биатлону за жене, али њен највећи циљ ове сезоне је златна медаља на европском шампионату у њеној старосној категорији.

„Нисам очекивала да ћу освојити три медаље на светском првенству – каже Милена Тодорова. – Заиста сам била спремна за тежу стазу и већу надморску висину, али нисам претпостављала у којој ћу дисциплини добити медаљу. Током читавог лета сам тренирала на отвореном на Белмекену и физички сам била спремна за такмичење. Нажалост, гађање ми није испало баш добро, али ипак сам трчањем успела да надокнадим већину грешака. И с поуздањем могу да кажем да сам постигла прогрес на којем већ толико година радим.“

Млада спортисткиња се случајно нашла на биатлонској стази, након што је лекар препоручио да се бави неким спортом. „Почела сам у шали, због здравственог проблема, али данас не могу ни да замислим да могу да се нечим другим бавим“, сећа се она. И зацртава себи циљеве који су онолики колики су и планински предели с којих сваког дана гледа према свету.

Размере планине и широки хоризонти који је свакодневно окружују делују „психички ослобађајуће“ Милени. Али можда највеће одушевљење црпи од свог пријатеља – спортиста Бугарске за 2019. Владимира Илијева. Обоје су из Тројана, обоје су добитници сребрних медаља са светских првенстава у биатлону, данас је њихов поглед уперен једино ка врху.

„Наравно имати таквог човека поред себе, још једно је надахнуће и мотивација – каже биатлонка. – Зато што видиш како неко други такође може да постигне успех, иако нисмо велика делегација и долазимо из мале земље. Сматрам да пријатељство стимулише достигнућа на стази.“

Према Милени њена олимпијада ће бити у Милану 2026. и тада ће она освојити своју најважнију медаљу. Није случајно то што је Екатерина Дафовска постала њен највећи пример и саветник у спорту. Када засад једина олимпијска шампионка у биатлону слуша бугарску химну у Нагану, Милена је новорођенче. И као да судбина одређује ко ће наследити легендарну биатлонку.

Ирина Никулчина из златне генерације бугарског биатлона сматра Милену, која на сваком тренингу даје све од себе, највећом надом у њиховом спорту. „Увек мораш да улажеш 100, чак и 110 посто од себе, поготово када знаш да то радиш са циљем“, додаје такмичарка. Постоји ли боља мотивација од олимпијске медаље са најплеменитијим сјајем?

Превела: Ива Гринко