Једини затвор оријенталног типа у Бугарској подигнут је 1854. године у Великом Трнову, за потребе османлијске власти. Од 1854. до 1954. године коришћен је као етапни затвор. Овде су спровођени многи бугарски револуционари које су након кратког времена одводили на суђење у Русеу или Софији.
„Први покушај обнове зграде и стварања музејске поставке учињен је 1960. године. 1985. је ова троспратница затворена, али је 1989. збирка преосмишљена и у свом данашњем облику постоји од 2006. године,“ прича доц. Светла Атанасова, главни уредник Одељења за проучавање историје Бугарске XV-XIX в. Регионалног историјског музеја у Великом Трнову.
„Тада је обновљен део хапсане који је изграђен у доба Националног препорода, док су у приземљу изложене справе за мучење и убијање, а описане су и најчешће коришћене методе мучења. На другом спрату су рестаурисане три ћелије и посетиоци овде могу осетити аутентичну атмосферу, да виде предмете и алате које су затвореници користили те завире у пет скучених просторија које су служиле за самице, чији су чести гости били борци за национално ослобођење.“
Револуционари Филип Тотју и Захари Стојанов, војвода Стефан Караџа, учесници у Априлском устанку из 1876. године Тодор Каблешков, Тодор Кирков и други само су нека од имена бораца за слободу који су се обрели у Трновском затвору.
„2006. године су наши стручњаци прикупили информације о свим овим људима,“ каже доц. Атанасова и додаје: „Оно што је најдрагоценије у музеју јесте аутентична атмосфера. У овом затвору је од 27. до 31. децембра 1872. године у засебној ћелији до одвођења на суђење у Софији лежао и Васил Левски. Сачуван је првобитни амбијент ћелије која му је додељена.
Ту је и ћелија у којој је био затворен Филип Тотју, једини бугарски војвода и бунтовник који је успео да побегне из затвора (1858). Направљена је реконструкција бекства: представљен је поклопац који је прекривао отвор тунела који је он прокопао из ћелије.“
Велико Трново је одиграло битну улогу у борби бугарског народа за национално ослобођење. Ово је последња престоница пре коначног пада Бугарске под турску власт крајем 14. века. У души и срцу бугарског народа је Трново било и остало вечита престоница Бугарске.
„У овом граду су формирани револуционарни комитети који су потом прерасли у унутрашњу револуционарну организацију. Ово је родни град Стефана Стамболова који је имао кључну улогу у национално-ослободилачким покретима. За време Руско-турског рата је главно седиште ген. Гурка било у селу у околини Трнова. Некадашња престоница Бугарске носи историјски континуитет и не треба да нас чуди што су у овом граду усвојени закони младе Кнежевине Бугарске,“ рекла је доц. Светла Атанасова.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографиje: museumvt.com„Нећу бити патријарх. Ово могу да кажем, а ко ће бити патријарх, није познато“, рекао је митрополит пловдивски Николај у Бургасу два дана након што је митрополит западно-средњоевропски Антоније прокоментарисао да не постоји документ којим је Николај..
Сећања на судионике догађаја из 1876. године, која је за Бугарску била судбоносна, су бројна, често и противречна. Али писма и документи о Априлском устанку који је на дневни ред ставио питање Ослобођења Бугарске , оцртавају једну ширу слику догађаја,..
Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..
Уочи Курбан-бајрама муслимани широм света обележавају Дан Арефата који је најзначајнији део ходочашћа током којег се хаџије подсећају на стварање човека и..
Осамнаесто издање Фестивала античког наслеђа „Орао Дунава“ одржаће се између 14. и 16. јуна на две локације у околини Плевена – у колонији „Улпија Ескус“ у..
Међународни фестивал „Пловдив – древни и вечни: историја, етнологија, култура и уметност“ почиње данас у другом по величини бугарском граду, а трајаће до..