Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Плевенски архив приказује позитивне успомене са црно-белих филмова

Скоро два милиона негатива, наслеђе некадашњег предузећа „Бугарска фотографија“, лежи у државном архиву. Црно-бели филмови сачували су моменте из живота социјалистичке Бугарске и очекују да угледају светло дана да би стручњаци оценили њихову вредност за историју.

Приказивањем део свог фотографског наслеђа на винилу, представљеног у изложби „Позитивне успомене са старих негатива“, Плевенски државни архив је направио корак у том смеру. У сали Државне агенције „Архиви“ у престоници изложено је 20 панела који разоткривају разноликост лица града – архитектуру и уређење града, војно дело, индустрију, туризам, здравство, културу, спорт. И пошто су коришћени кадрови не само из „Бугарске фотографије“, већ и из приватних архива, представљени период обухвата и године пре промене политичког режима.

Маринела Јорданова, начелник Архива у Плевену, скреће пажњу на неке од панела који су сачували кључне тренутке града. Међу њима можда најважније место заузима панел са фотографијама уметника који су својим талентом прославили плевенски крај, као што су глумац Георги Парцалев, оперски певачи Асен Селимски и Михаил Попов, писци Дончо Цончев и Љубен Дилов, композитор Бојан Икономов.

„Ово је призор центра Плевена из 1956. г.“ – почиње своју причу Маринела Јорданова.

Следи једна изванредна фотографија из 1943. на којој војници полажу заклетву на верност цару Симеону II.

Међу знаменитостима приказујемо парк „Кајлака“, а у одељку „Здравство“ једну већ непостојећу апотеку из 40. година.

Културни развој града је представљен кроз позоришне и оперске представе, и кроз наступе Северњачког ансамбла. Не можемо да заобиђемо и типичне за ово доба празничне поворке, типично за овај регион виноградарство, моду, фризуре. Један занимљив кадар приказује како учитељице из Мајчинске школе уче децу да се захваљују Богу за храну.

Сазнајемо и да је Плевен некад имао аеродром и добро развијену индустрију о којој сведоче фабрика дувана, једна вакуум инсталација и Удружење индустријалаца из 1943. Изложба се завршава сликама омладинских бригада и чувеног хотела „Балкантурист“.

Према речима Михаила Грујева, председника Државне агенције „Архиви“, у територијалним огранцима се чува велика количина фотографија и њихова дигитализација ће очувати и популаризовати ово наслеђе из прошлости.

„Та архивска грађа је непроцењив извор информација о друштвено-политичком, социјалном и економском животу Бугарске у доба социјализма – рекао је Михаил Грујев, председник Државне агенције „Архиви“. – Иако је идеолошки обојан, јер је коришћен за пропаганду, одлучили смо да овај историјски извор представимо бугарској публици. Претварање у дигитални формат 400 хиљада контактних копија било је први корак ка томе да тај извор историје угледа светло дана, други је пројекат колега из Плевена. Надам се да ће овај архив бити коришћен и у настави, на пример, на часовима историје.


Превела: Ива Гринко

Фотографиje: Дијана Цанкова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Археолози у Перперикону открили кварт из XIII-XIV века који подсећа на село Хобита

На археолошком локалитету Перперикон, у јужном делу стеновитог града, археолози предвођени професором Николајем Овчаровим открили су комплекс који се састоји од десетина малих кућа. Према речима професора Овчарова, овај кварт датира из XIII-XIV века..

објављено 8.10.24. 18.09

Бугари у северној Италији промовишу бугарску историју и допринос породице Славејкови

У лепом италијанском градићу Брунатеу изнад језера Комо, на позадини величанствених Алпа и погледа на долину Ломбардије, 22. и 23. септембра окупили су се Бугари, углавном из северне Италије, како би одали почаст доприносу фамилије Славејкови..

објављено 8.10.24. 12.05
Фотографија: Национални природњачки музеј при БАН

Више од 30 животињских фосила из доба диносауруса прикупили научници у околини Трна

Како је изгледао животињски свет на подручју данашњег града Трна пре више од 80 милиона година – на ово питање покушавају да одговоре палеонтолози из Националног природњачког музеја при БАН. Као резултат летње експедиције, коју научници спроводе..

објављено 6.10.24. 09.25