До пре две недеље у економским круговима се причало о расту, о отварању нових радних места, о извозу и увозу, о ценама и транспорту, о инвестицијама и повећању зарада. Само током десетак дана пандемија коронавируса је све то променила. Сада се већ прича о рецесији и смањењу производње и потрошње, о новим дуговима предузећа и целе државе, о очекиваном расту незапослености, о масовном стечају и затварању фирми. 

Управо то су већ урадиле неке од најутицајнијих компанија у земљи. Највећа фабрика наменске производње „Арсенал“, у граду Сопоту, која је и највећи приватни послодавац који запошљава 9.500 радника, је обуставила рад, а радници су на годишњем одмору. Исто су урадили и највећи у Бугарској рудници угља – они у саставу комплекса „Марица-Исток“, али су уверили да централе на угаља неће имати проблеме и да ће имати довољно угља за подужи будући период.

Стање у туристичком сектору је још горе - предстоје стечаји туристичких агенција и хотела. А удео тог сектора у БДП је око 14%. Исту судбину ће, по свему сусдећи, имати и транспортне фирме које су због блокираних граница скоро широм Европе спречене да обављају свој посао. 

Доскора је унутрашња потрошња била основни покретач привредног раста који је протекле године достигао 3,5%, при чему је томе знатно допринео и извоз. Сада је унутрашња потрошња отежана због ограничења која се односе на продавнице и кретање и окупљање људи. Што се тиче проблема извоза, довољно је само навести да је Италија, коју је COVID-19 најснажније погодио, друга на листи трговинских партнера Бугарске у ЕУ.

Ту се могу додати и други сектори: услужни, аутомобилски и трговински. Само последњих месеци продаја нових возила у земљи је опала за читавих 30%. Неочекивано, чак је и онлајн трговина погођена – тренутно промет тамо  износи тек 30-40% уобичајеног промета пре кризе. Очекује се да ће се бизнис суочити са још проблема и као што је бугарски председник Румен Радев упозорио, за хиљаде Бугарс економска и социјална криза се може претворити у хуманитарну кризу. То признаје и премијер Бојко Борисов, који већ говори о буџетском дефициту од 1,7 млрд евра. Народни посланици-стручњаци прогнозирају пад БДП од преко 2,5 млрд евра ове године.

Власти покушавају да предузму мере за ублажавање кризе и спасавање најпогођенијих њоме. Влада намерава да на период од 3 месеца преузме исплату 60% зарада радника на чије је зараде увођење ванредног стања имало негативан ефекат. Бугарска народна банка (БНБ) се побринула за стабилност и ликвидност банкарског сектора тако што је донела пакет мера у износу од 4,6 млрд евра. Међутим, једна од одредаба Закона о ванредном стању, који су народни посланици изгласали касно увече 20. марта, је изазвала гнев бугарског бизниса. Одредба прописује замрзавање цена на нивоу просечних последња три месеца, а то ће по мишљењу представника пословних кругова активирати црно тржиште. Тај став подржава и министар финансија Владислав Горанов. Чувши аргументе бизнисмена председник Румен Радев је уложио вето на део Закона о ванредном стању, а премијер Бојко Борисов је изјавио да очекује да ће парламент донети неопходне измене.

Имајући све то у виду, прогнозе угледног Бечког института за међународне економске студије о малом, али ипак некаквом расту ове године од 1,4%, делују умирујуће и охрабрујуће, међутим бугарски стручњаци се окрећу неким сценаријама код којих ће рецесија бити већа од кризе из 90. година минулог века, када је привреда бележила пад од преко 30% на годишњем нивоу. Министарство финансија Бугарске је за ову годину предвидело раст БДП од 3,4%, али очито се он неће остварити. Остаје да видимо да ли ће се и како бугарски бизнис носити са тешким искушењима која га очекују и да ли ће показати неопходну зрелост и адаптивност новим условима.

Превела: Албена Џерманова