Бугарска је 13. марта прогласила ванредно стање због претње брзог ширења корона вируса. Неки послодавци, где год је то било могуће, организовали су рад на даљину још пре ступања на снагу препорука Министарства рада и социјалне политике.
Изазов радити у кућним условима многи су прихватили као нешто сасвим логично и примењиво у дигиталном свету у којем живимо.
„Бугарин је склон креативности – рекла је недавно у интервјуу за БНТ психотерапеуткиња др Ирина Милина. Ми смо проналазачи, комбинатори и од нас се очекује да ћемо у једном таквом тренутку смислити нешто што ће људима помоћи. Доказали смо свету да су наши изуми већ довољно популарни. Што се тиче тзв. изолације, не треба са том речи спекулисати, већ треба да покушамо да тако организујемо свој дан, како бисмо у своје свакодневне активности укључили све са којима смо изоловани.“
Највећи добитници у тој ситуацији испоставило се да су деца која сада уживају више пажње од стране родитеља. Преосмишљавање вредности у корист породице као да се доскора чинило недостижна утопија. Сада су, међутим, срећни осмеси деце која се друже са својим родитељима већ чињеница. Управо то је неке родитеље натерало да истакну предности наметнуте самоизолације која је успела да преосмисли приоритете у корист породице. „Можда није лоше да размислимо да ли да не будемо стално у карантину? – шаљиво бележи на друштвеној мрежи неки родитељ. – Због наших најмилијих! Сутра могу да умрем од овог гада али су дани које проводимо са породицом непроцењиви! Док се све поново врати у нормалу! Будите здрави и снажни! Проћи ћемо и кроз ово. А затим ћемо бити захвални! И деца нама! “
А онима који немају породице и остаће сами код куће психолошкиња др Милина препоручује:
„Није лоше да поћутимо у тишини. Када је тихо ми погледамо у себе и проналазимо пуно ствари које бисмо могли променити и постати бољи. Уместо да седимо испред телевизора или на Фејсбуку и да стално дижемо тензију због забрињавајућих информација, можемо размислити о томе како да усрећимо људе око нас и да им помогнемо.“
Већина Бугара, као и остали људи на свету, затворена због карантина међу четири зида, покушава да гледа позитивно. На друштвеним мрежама су они почели да деле једни са другима предности изолације - како је лепо направити паузу, дати себи одушка и ресетовати свој светоназор. А сада су последњи ударци закаснеле зиме додатно позвали Бугаре да остану код куће. Као да нам и природа жели показати да је време да притиснемо „паузу“ – да останемо код куће, да уживамо у неком добром филму или књизи, да обиђемо виртуелно неки музеј или погледамо оперску представу.
Што се тиче радног процеса – он такође креће у другом правцу. Пре ширења пандемије, већина послодаваца није била склона да пусти своје запослене да раде од куће, али је овај „неочекивани експеримент“ добио много присталица, пре свега међу родитељима који желе да раде али немају коме да оставе своју децу. Неки послодавци чак разматрају ову варијанту као флексибилнију могућност за рад. Што би значило корак према дугоочекиваној реформи која ће преуредити стварне приоритете у животу. А изгледа да предности има и за обе стране. Послодавци штеде на одржавању радних просторија, на електричној енергији, грејању и другим комуналним услугама. А радницима је пружена прилика да слободније раде, без губљења времена и додатних средстава за превоз до посла.
Је ли ово посао будућности? – предстоји да видимо.
Фотографиje: lekaribg.net, БТА
Дана 25. јануара 1935. године цар Борис III је потписао указ којим је стављен почетак државне и професионалне радиодифузије у Бугарској. Овај датум сматра се темељним у историји бугарског државног радија који се на почетку звао „Радио Софија“, а..
БНР обележава 90 година свог постојања свечаним концертом у Софијској опери уз учешће свих музичких састава медија. Пре тога, по традицији, ће се у Првом студију нашег Радија одржати свечана церемонија уручивања Велике награде „Сирак Скитник“..
Према истраживању агенције „Мера“, спроведеном до 17. јануара, 61% Бугара свакодневно наилази на лажне вести. Још 17,5% њих се среће са лажним вестима барем једном или неколико пута месечно. Само 5,5% испитаника наводи да никада нису наишли на лажне..
Подршка раду Института за друштвене делатности и праксе у Софији јесте циљ, који ће ујединити организаторе и госте традиционалног за бугарску..
Двојица кустоса Природњачког музеја у Пловдиву, Кристијан Владов и Стефан Кјуркчијев, отпутовала су пуг Јужног пола као део 33. бугарске антарктичке..