На тај дан црква призива вернике да се сете драговољног саможртвовања Спаситеља и Његове свепраштајуће љубави. Да осете страдања ближњих, јер сваки бол подсећа на Господња страдања на крсту. Слично човеку, који проживљава најтеже муке и заборави да једе, чак и да пије воду, и верници на Велики петак се уздржавају од хране, па чак и од воде. Постећи, православни верни народ се непрекидно подсећа Христових страдања, која је Он благоизволео примити на Себе, за спасење човечанства.

На Велики петак ујутро, пре службе, у средини цркве на високи сто који представља гроб Христов полаже се плаштаница (платно којим је био прекривен Исус Христос по скидању са крста). На њу се стављају Јеванђеље, Крст и бело цвеће. После службе православни верници прилазе плаштаници и целивају је, а затим целивају Јеванђеље и Крст, полажу цвеће и провлаче се испод стола. Након тога клањају се Крсту и иконама Пресвете Богородице и св. Јована Богослова, целивају их и излазе из храма.

Ове године Свети синод Бугарске православне цркве је позвао вернике да не целивају плаштаницу, да је не додирују и да се испод ње не провлаче него да се само побожно прекрсте и поклоне.

Уредила: Дарина Григорова

Превела: Албена Џерманова