Грчка смањује порезе за излазак из кризе
Грчки премијер Киријакос Мицотакис је најавио план за рестарт економије. Мере у износу од 17 млрд евра су за очување радних места и подршку туризму. Смањују се порези и обезбеђује се кредитирање бизниса. Предвиђене су месечне надокнаде од 534 евра, сносиће се и трошкови доприноса радника са замрзнутим радним односима. Држава ће и даље сносити 60% плата запослених са непуним радним временом. Атина од 15. јуна отвара земљу за стране туристе. Министар туризма Харис Теохарис је балканске земље, нарочито Бугарску, навео као пример земаља са којима ће Грчка прва обновити туристички ток.
Тензије између Србије и Црне Горе
Председник Црне горе Мило Ђукановић је рекао да Српска православна црква би да управља Црном Гором и да одређује њен карактер и развој. До ове изјаве је дошло након што су црногорске власти ухапсиле српске духовнике због организовања литија упркос забрани јавних окупљања због корона вируса. Министар спољних послова Србије Ивица Дачић рекао је да Србија има легитимно право да се интересује за права српског народа и Српске православне цркве. Дачић је оценио да су тензије скоро довеле до братоубилачког рата између Срба и Црногораца. Председник Ђукановић је оценио ситуацију као „окрвављене формуле за будућност Црне Горе и Балкана“ и рекао да ће Црна Гора као европска земља имплементирати спорни Закон о слободи вероисповести.
У Румунији проглашено стање приправности
Након истека ванредног стања због Covid-19, румунски парламент је одобрио да се у земљи на 30 дана уведе стање приправности. Једна од мера тог стања је обавезно ношење маски у јавним просторима на затвореном, јавном превозу и на радном месту. Маске нису обавезне за децу млађу од 5 година, за запослене који раде сами у канцеларији или на удаљености од најмање 2 метра од колега, за особе са респираторним затајењем или које обављају тешке физичке послове, као и за телевизијске водитеље и њихове саговорнике. Захтева се такође да маска прекрива нос и уста и да се мења свака 4 сата.
Хрватска иде на превремене парламентарне изборе
На захтев Владе се Хрватски сабор распустио. Председник Зоран Милановић расписао је парламентарне изборе за 5. јул. Ово су трећи парламентарни избори на којима бирачи могу да користе преференцијски глас. Иако је задњих дана број новозаражених корона вирусом у паду, избори ће бити другачији него обично. Процедуре ће бити усклађена са Државним изборним повјеренством и Хрватским заводом за јавно здравство. Владајућа странка, ХДЗ одлучила је да изађе на превремене изборе, на којима се нада да ће победити због повећаног рејтинга у контексту успешног суочавања са кризом изазваном Covid-19.
Турска дочекује Рамазански бајрам са полицијским часом
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган је за сва четири дана Бајрама увео полицијски час – од 23. до 26. маја. Џамије ће бити отворене након 29. маја. Школе ће остати затворене до краја школске године, изјавио је председник. Турска, која је 19. највећа светска економија са БДП од 710 млрд евра, ушла је у рецесију због коронавирусне кризе. Због потешкоћа са међународним кредитирањем, пре свега у приватном сектору, национална валута (лира) се обезвређује. Влада се труди да се што пре обнови економска активност, почевши од активирања снажног туристичког сектора. Анкара је спровела „туристичку дипломатију“ и успоставила контакт са 70 земаља за привлачење туриста.
Рушење позоришта повећало политичке тензије у Албанији
Рушење Националног театра у Тирани изазвало масовне протесте у Албанији, упркос ограничењима Covid-19 за јавна окупљана. Дошло је до сукоба и хапшења опозиционих лидера. Демонстранти позивају да се на истом месту у центру албанске престонице изгради ново позориште са идентичном архитектуром. ЕУ је позвала на смирење ситуације. У саопштењу представништва ЕУ у Тирани се наводи да је Национални театар срушен упркос позивима Брисела за дијалог између власти и грађанског друштва пре него што се донесу „неповратне одлуке“.
Превела: Ива Гринко
Још једни ванредни избори су иза нас, али изузев незнатно повећане излазности у односу на изборе одржане у јуну о.г, још је тешко прогнозирати политичке конфигурације, које би омогућиле формирање редовне владе, коју ће изабрати 51. сазив Народног..
На основу 100% обрађених бирачких места у дијаспори, „Алијанса за права и слободе“ освојила је 22,65% гласова, чиме је потврдила своју позицију као први избор наших суграђана у иностранству. На другом месту нашла се коалиција „Настављамо промену –..
Потпредседница Илијана Јотова изразила је уверење да ће након избора бити формирана јака и стабилна политичка влада. „Мој глас је допринос борби против куповине гласова“, изјавила је Јотова након што је путем електронске машине гласала за нови сазив..
Прву седницу 51. сазива Народног собрања отворио је најстарији посланик у њему – Силви Кирилов из партије „Постоји такав народ“ . „У бугарском..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом..