Човеку је потребна не само храна за тело – и то веома добро знају они чувари књига који су за своју мисију прихватили да нас „подбадају“, усмеравају, повезују са новим световима.

Са завршетком ванредног стања библиотеке су отвориле своја врата. Али је једна од њих – у Великом Трнову, попут Самарјанина који куца на врата сиромашног човека  са  лончетом вруће чорбе у руци, није заборавила на „гладне“- достављајући им у данима усамљености порцију хране која загрева душу.

„Овај експеримент се показао успешним – каже доц. Калина Иванова, директор Регионалне библиотеке „Петко Р. Славејков“, о идеји установе да за време пандемије шаље књиге својим читаоцима. – Хтели смо да будемо од користи нашим читаоцима, јер није довољно само да им пружимо онлајн ресурсе и електронске каталоге. Понекад људи имају потребу да са задовољством читају омиљену књигу. И били смо у праву, јер је већина жељене литературе била уметничка књижевност. Наше акције за доставу по кућама спровеле су се у осам петака – од 16. марта до 8. маја. И у том периоду смо успели да 1.100 томова однесемо 215 читалаца.“

Откако су посете библиотекама дозвољене, „поворка“ одушевљених читалаца није стала. „У само четири дана је 555 људи позајмило нове књиге“, рекла је директорка. Али ово није тако необично, пошто се иза ове верности крије дугогодишња традиција духовне ризнице.

Регионална библиотека у Великом Трнову је средином прошлог века одабрала за свог патрона писцаиз доба националног препорода Бугарске и политичара након ослобођења од османске владавине Петка Р. Славејкова. Али је библиотека основана још 1889. г. као трећа најважнија установа после Народне библиотеке у Софији и Народне библиотеке у Пловдиву. Један од њених угледних директора – Моско Москов је покренуо добротворну кампању прикупљања вредних старих штампаних књига и рукописа, који су први пут приказани 1940. г. У колекцију од 1.200 примерака убрајају се рукопис из 14. века - „Посни триод“, прва штампана књига на новобугарском језику - „Недељник“ Софронија Врачанског (1806. г), прво издање „Рибног буквара“ Петра Берона (1824. г).

Осим да обогаћује свој фонд и да позајмљује књиге, ова установа обавља и многе друге активности – организује летњу кампању за подстицање деце на читање „Дођи у библиотеку“, књижевни сајам „Фоаје књига с аутограмом“, који ће се ове године одржати онлајн од 25. маја до 10. јула, а у којем су укључени разговори на даљину са писцима, стварање нових електронских каталога, остваривање бројних пројеката попут овог под насловом „Полни идентитет – деца читаоци и библиотечке колекције“ уз финансијску подршку Програма „Креативна Европа“.

„Главни фокус овог пројекта је равноправност полова и непостојање ограничења у избору , игара, понашања – каже доц. Калина Иванова. – У ту сврху смо припремили онлајн каталог и библиографију на ту тему. То је што смо урадили, и ту нема конспирације, упркос томе што је у наслову пројекта присуствовала реч „џендер“. Пројекат је наишао на отпор – пре свега од стране библиотечког еснафа који је у нама видео ђавола. Али када су видели какве смо активности и сусрете одржавали, па и да је деци занимљиво да читају ове књиге, престали су са нападима .“

У књижевности библиотека често постаје сцена на којој се свашта дешава, чак и убиства. Међутим, без обзира на тајанственост, судбину, митологију које јој писци приписују, једно је сигурно – тамо негде, у једном од њених лабирината, свако од нас ће пронаћи књигу која ће га заувек променити.

Има ли библиотека у Великом Трнову свој лабиринт?

„Нажалост, материјална база наше библиотеке је веома традиционална и нема простора у којима би се читалац могао изгубити – одговара директорка – Али она има одређених кутака, а у њима често налазимо неког човекауроњеног у књигу коју је одабрао.“

Превела: Ива Гринко