Спасовдан је народни назив за Вазнесење Господње које православна црква обележава 40 дана након Ускрса. У бугарској фолклорној традицији повезан је пре свега са веровањем да у четвртак пре Ускрса душе умрлих силазе на земљу, а на Спасовдан се враћају.
На тај дан су се обављали различити ритуали за здравље, плодност, заштиту усева од суше и туче, као и обичаји везани за брак.
На тај дан долазе и русалке – митска бића која могу нашкодити човеку, али и истовремено да га излече од неизлечиве болести. Оне се припремају за „русалну недељу“ када ће обилазити усеве и шкропити их влагом. Ово раде и на Спасовдан – лепо одевене и окићене росеном, омиљеном биљком коју беру у магичној ноћи уочи празника. Према веровању, русалке беру само врх лековите биљке.
И до дан-данас се у неким крајевима земље пре изласка сунца људи ваљају по орошеној трави за здравље. Током русалне недеље појављују се и русалије – групе мушкараца, састављене увек од непарног броја.
Њихов вођа се зове „ватафин“ или „јузбашија“. Своје капе ките биљем, носе штапове од леске, јавора или јасена – лековито дрвеће магичне моћи. Русалије у групама обилазе током читаве недеље и лече оне које је захватила русалска болест (проузрокована од штетних радњи русалки или самовила), играјући обредне игре око болесника. Поређане у кругу, русалије играју уз музичку пратњу и постепено убрзавају темпо који их доводи у екстатично стање. Када се достигне врхунац егзалтације, ватафин разбија грне са лековитом течношћу, а болесник устане, па побегне. Његово место заузима неко од русалија и тако је болест протерана. По завршетку ритуала оздрављења момци иду у цркву да би се очистили, па се затим враћају свом нормалном животу.
На Спасовдан имендан славе сви који носе имена Спас, Спаска, Спасимира, Сотир итд.
Још о обичајима за Спасовдан и песмама које им је народ посветио погледајте ОВДЕ.
На Божићно јутро, свуда на Замљи проширила се најрадоснија вест да се родио Син Божји, па је овај дан посебан и треба га обележити са нарочитом пажњом и уз бројне празничне обреде. Након тихе и свете ноћи, када се Бугари за Бадње вече окупљају око..
Бадње вече, познато и као Бадњак, Мали Божић или Посни дан, у прошлости је доживљавано као део мрачног, али моћног периода, који носи потенцијал да утиче на целу наредну годину. Управо због тога, ноћ уочи Божића повезивала се с предсказањима, молитвама..
У данашње време, као и некада, од раног јутра на Бадње вече почиње припрема за најважнију вечеру у години. Вечера у ишчекивању Божића је посна, али трпеза мора да буде богата и лепо спремљена, а по традицији, која се увек поштује у већини бугарских..