У октобру у Албанији ће се спроводити попис становништва на ком учествује и бугарска заједница. Међутим, хоће ли наши сународници успети да се слободно изјасне о својој етничкој припадности и да ли ће подаци бити тачно одражени у административним документима, питања су чији ће повољан одговор зависити пре свега од бугарске дипломатије.

Већ три године Бугари у Албанији званично имају статус националне мањине. Упркос томе, међу посматрачима постоји страховање да је могуће да током пописа подаци у пописници буду замењени.

„На сличан проблем смо наишли код пробног пописа у фебруару ове године – каже доц. Спас Ташев из Института за истраживање становништва и човека при БАН. – Тада су чланови пописних комисија били под утицајем Скопља и на подручју Мале преспе регистрован је само један Бугарин – а људи су пред нама декларисали да су се изјаснили као Бугари.“

Потпредседница Илијана Јотова такође види опасност од замене стварног резултата. „Постоји озбиљан ризик да се људи који се изјашњавају као Бугари не идентификују као такви“, рекла је она на заседању Савета за рад са Бугарима у иностранству. По њеним речима се уочи пописа посматра агресивно лобирање од стране Северне Македоније да се становници области Голо Брдо, Мала Преспа и Корча региструју као Македонци.

И ово се дешава по који пут. Након пописа у 2011. г. тим Бугарске академије наука, који истражује миграционо расположење бугарских заједница, разговарао је са људима који су се у упитницима изјаснили као Бугари. „Али, уколико узмемо званичне податке, видећемо да у том периоду у Албанији нема ни једног пријављеног Бугарина“, истакао је доц. Спас Ташев, наводећи пример са Малом Преспом где живи призната македонска мањина од 1944. и где су уз помоћ локалне власти, која је под утицајем Скопља, чланови пописних комисија променили податке у пописницама.

Бугари насељавају Албанију још од доба Прве бугарске државе (681-1018), а данас живе у 33 насељена места. Крајем Првог светског рата, када је земља подељена на Републику Корча (под контролом Француске) и Централну и Северну Албанију (под управом Аустроугарске), врши се попис становништва и тада је констатовано знатно присуство Бугара – скоро 9 хиљада људи. А на попису 1942. г. – у то време је Албанија била под италијанском окупацијом и у њене проширене административне границе улазе Косово и Западна Македонија, 70 хиљада људи изјаснило се као Бугари.

„Према статистичким подацима број људи у Албанији који данас говоре бугарски као матерњи језик је око 50 хиљада – додаје доц. Спас Ташев. – Али ово не значи да ће се сви они изјаснити као Бугари. Резултати пописа ће зависити и од бугарске политике и од односа Северне Македоније према том становништву, које да би ступило у контакт са Бугарском мора да прође кроз њену територију.“

Веома је битно да наша дипломатија пред албанским властима инсистира на строжој контроли како не би Северна Македонија као трећа земља могла да се умеша у резултате пописа – као што то сада покушава, рекао је стручњак из БАН.

„Уколико говоримо о општој проблематици Балкана, на првом месту су асимилациони процеси – закључује доц. Спас Ташев. – У Северној Македонији, где има највише људи бугарског порекла,  асимилација је највише напредовала. У Србији ситуација такође није добра и број Бугара у Западним покрајинама ће на предстојећем попису можда пасти испод 10 хиљада, упркос томе што их је 1946. г. било преко 60 хиљада. Асимилациони процеси бугарског становништва на Балкану су најслабије изражени у Албанији, где се бугарски језик, идентитет, култура преносе кроз генерације. Сматрам да још увек није касно и да ћемо успети да понудимо образовне иницијативе које ће бити од користи већ дисперзираној бугарској заједници у средини у којој се говори страни језик.“

Превела: Ива Гринко