Познат као житница Бугарске, последњих година се североисточни део наше земље активно развија и као туристичка дестинација. Ту се налази црноморски бисер Добруџе - летовалиште Албена, а регион обилује природним и историјским знаменитостима које привлаче љубитеље авантура и прелепих пејзажа. Добруџанска равница је позната и по богатом животињском свету.
Последњих година у региону се развија сеоски туризам – многе мале симпатичне куће на селу претворене су у гостинске куће. Таква једна кућа налази се у селу Безмер, у општини Тервел, на око 30 км од копнене границе према Румунији. Село у коме живе Бугари, Турци и Роми годинама је пример суживота и толеранције припадника различитих етноса. Године 1989. око 600 његових житеља било је приморано да се одсели у Турску. Касније су неповољни економски услови били разлог да се све већи број овдашњих људи опрости од завичаја. Ипак су остали ентузијасти који доказују да је Добруџа жива, да се развија и да је богата добрим људима и традицијама. Међу њима је Невена Денева са којом вас састајемо преко прилога Открити Добруџу као туристичку дестинацију. Из Невенине приче ћете сазнати по чему се њене гостинске куће одликују од осталих.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..