Догађаји у Бугарској снажно одјекују у Европи. Забрињавајућа је чињеница да се и даље толико говори о корупцији и злоупотреби европског новца, што баца сену на нашу позицију у ЕУ и вероватно ће утицати на начин на који ће се надаље додељивати средства, који ће бити пропраћен многим додатним проверама, рекла је у интервјуу за Радио Бугарску Цветелина Пенкова, европски посланик из групе Прогресивне алијансе социјалиста и демократа у Европском парламенту и члан Одбора за буџетски надзор.

Један од најдужих и непредвидивих до сада самита ЕУ успешно је завршен након готово пет дана преговора. У њима су, уз много компромиса, европски лидери успели да се договоре о новом вишегодишњем буџету ЕУ – 1,074 трилиона евра. Овом износу морамо да додамо и средства која државе чланице могу да добију из Фонда за опоравак од последица корона кризе, која су у износу од 750 милијарди евра, од којих је 390 милијарди бесповратних средстава, а 360 милијарди у облику кредита. Бугарска је једна од земаља које, према речима премијера Бојка Борисова, добија више новца, упркос томе што су неке ставке европског буџета знатно смањење због кризе Covid-19.

„У суму која је конкретно за Бугарску предвиђена – 29 милијарди евра, укључено је нешто више од 7 милијарди бесповратне помоћи из пакета за опоравак. Велики део овог износа чине средства из Вишегодишњег финансијског оквира која су усмерена на све државе чланице – објаснила је Цветелина Пенкова. – Додатна средства за Бугарску су из тзв. Кохезионе политике. Ово се може тумачити на различите начине. Чињеница да је за нас издвојено више средстава значи да још увек има много тога што морамо постићи, што се тиче достизања просечних нивоа за ЕУ. То има своје негативне стране, али је битан начин на који ће се та средства трошити и улагати у нашу економију.“

Према Пенковој, за разлику од претходних буџета Заједнице, у овом су промењени услови под којима ће се европски новац додељивати. Висина средстава ће бити условљена поштовањем владавине права.

Државе ће морати да израде националне планове који да буду довољно ефикасни, а то процењује Европска комисија. Постоје два нивоа процене, а коначну одлуку доноси Савет – навела је Пенкова и додала: - Крајњи рок за представљање националних планова држава чланица је април 2021. г. У том смислу ће исплата средстава из Фонда за опоравак, реално, почети у лето 2021.

Суочавање са последицама пандемије и трансформација економије су приоритети према којима Бугарска мора усмерити део европских средстава.

Економске последице пандемије биће прилично озбиљне. За Бугарску је изузетно важно да се велики део средстава искористи за помоћ заосталим регионима. Ситуација у земљама попут Бугарске, у којима скоро 40% енергетског микса долази из индустрије угља, налаже да се ова економија трансформише на један или друг начин. Други основни приоритет, који је примењив у Бугарској, везан је за новац који ће се доделити за нове технологије и иновације. То ће бити тзв. нове, зеленије индустрије, које ће потпомоћи ову трансформацију.

Бугарска има потенцијал што се нових технологија тиче – радну снагу, базу и традицију у овој сфери. И макар да је део средстава, која су намењена за научна истраживања, смањен, технологије и иновације ће заједно допринети економској трансформацији која предстоји. Зато се средства за њихов развој могу користити и из друге ставке Вишегодишњег финансијског оквира, рекла је Цветелина Пенкова.

Фотографије: ЕПА/БГНЕС, tsvetelinapenkova.eu