Упркос томе што је Влада преживела гласање о неповерењу, које је иницирала опозициона БСП, незадовољни грађани настављају да пуне тргове најављујући да не планирају да стану ту. Народно незадовољство натпартијског карактера, са захтевом да се држава демонтира, ствара алузију на 10. новембар 1989.
„Постоји паралела између та два догађаја, притом велика,“ рекао је политиколог Евгениј Дајнов у интервјуу Радио Бугарској. „Ово је цивилизацијски протест људи који желе да живе у нормалној европској земљи, у којој се примењују и поштују закони, а проблеми се не решавају насиљем. Ови цивилизовани људи не желе да варвари управљају земљом, што даје велику снагу, истрајност и трајност протестима.“
Према Дајнову, захтев за сазивање седнице Великог народног собрања је тешко изводљив, али зато сматра да се промена може догодити и без новог Устава – на начин како су то урадиле све источноевропске земље након пада комунистичког режима, изузев Бугарске.
Након што је Влади Борисова изгласано поверење, владајућа странка ГЕРБ ће учинити све што је могуће да би се задржала на власти, сматра Светлин Тачев, социолог из агенције „Галуп Интернешнал.“
„Својим одбијањем да поднесе оставку Влада жели да спречи председника Румена Радева да именује прелазну владу,“ каже Тачев у разговору за Радио Бугарску. „С друге стране, битно је да се зна хоће ли се притисак с улице наставити јер једино тако кабинет може да буде приморан да се повуче. Али тренутно најреалистичније изгледају реформе које ће довести до промена у Влади, које је власт већ најавила. Други могући сценарио је формирање прелазне владе експерата у склопу актуелног сазива Народног собрања. Што се тиче аргумента који је Влада изнела у прилог томе зашто не жели да поднесе оставку, Евгениј Дајнов је био категоричан:
„ГЕРБ, како би уплашио грађане, користи страшило „привремена влада“ која ће, по њиховим речима, постати трајна и „вечита,“ власт ће се наћи у рукама једног човека – Румена Радева, који ће нас на тацни понудити Русима. То су потпуне глупости које нам нуде људи који нас сматрају будалама. Функције и овлашћења прелазне владе су јасно законски формулисани. Као прво, она ради без парламента, тако да не може да усвоји ниједан закон. Као друго, њен главни задатак је да организује изборе. И треће, раније смо већ имали прелазну владу коју је формирао Румен Радев, која је уз одличну мобилизацију бирача успела да победи ГЕРБ.“
Шта нас очекује у блиској будућности?
„Бојко Борисов живи последње дане свог политичког живота – то му се види на лицу, у покрету тела,“ казао је Дајнов и наставио: „Сумњам да би партија ГЕРБ могла дуго опстати ако јој је лидер исцрпљен. Осим тога, партија ће тек плаћати цену за то што се дешава у овом тренутку, док разговарамо – Покрет за права и слободе и Дељан Пеевски кренули су у поход на Владу, као што су то урадили са Пламеном Орешарским, и читава министарства се не покоравају захтевима премијера.“
„У случају ванредних избора ГЕРБ ће вероватно опет бити прва политичка снага јер основна опозиција – Бугарска социјалистичка партија, тренутно има унутарпартијске проблеме, прогнозирао је Светлин Тачев. „С друге стране, има много нових играча, али нисам сигуран да ли су спремни да изађу на изборе јер тренутно тече процес изградње њихових формација,“ рекао је социолог.
Превод: Ајтјан Делихјусеинова
Коалиција ГЕРБ–СДС почеће са политичким консултацијама у 51. сазиву Народног собрања, саопштио је прес центар ГЕРБ-а. Преговори ће започети 13. новембра, када су заказани први састанци у Парламенту: у 8.30 часова са коалицијом „БСП – Уједињена левица“..
У кулоарима Народног собрања, лидер ГЕРБ-а Бојко Борисов представио је иницијативу за формирање владе на чијем би челу био лично он. Према његовом предлогу, такав кабинет био би састављен без учешћа „ДПС – Нови почетак” Дељана Пеевског, „Алијансе за..
Након два круга гласања, новоизабрано Народно собрање није успело да изабере председника. Ниједан од предложених кандидата – Наталија Киселова, Николета Кузманова, Петар Петров, Раја Назарјан и Андреј Цеков – није освојио потребну већину гласова...