Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Пандемиja Covid-19 са лековитим ефектом на туристички сектор?

Фотографија: Венета Николова

Скоро 2 млн туриста мање се одмарало на бугарској обали Црног мора у јулу у односу на исти период прошле године. Број чартер летова до главних аеродрома у Бугарској смањен је за 80 одсто у односу на лето 2019. Али се од маја до краја септембра у земљи очекује око 7.300.000 путовања бугарских туриста – прогнозира доц. Румен Драганов, директор Института за анализе и оцене туризма. Да ли ће домаћи туризам успети да надокнади велику рупу која се због пандемије Covid-19 отворила у сектору? Ситуација је непредвидива, једногласни су људи из сектора.

У Созополу нема слободних места за паркирање и смештај. Слична је ситуација на целој јужној обали Црног мора и другде. Све је пуно! И људи се осећају комфорно. Они кажу да је Несебар диван град када није пун туриста који се стално гурају! Исто важи и за друга одмаралишта. И шта испада – гостинске куће и мали хотели сада пуцају по шавовима. А сви џиновски комплекси типа all inclusive су празни!“ – рекао је за Радио Бугарску доц. Драганов.


Са идејом да се у ситуацији пандемије подстакне сектор, влада је смањила ПДВ за ресторане и хотеле са 20% на 9%. Упркос томе сектор се жали да је пред банкротом:

„Хајде да упитамо који сектор? Зато што гостинске куће широм земље раде пуном паром – рекао је Румен Драганов. – Ови објекти су пуни. Код њих нема опасности од банкрота. Жале се мастодонти, они који никад нису имали јасну идеју где намеравају да нађу раднике и туристе за њихове базе. Они су рачунали на друштво, на популарност Бугарске као туристичка дестинација. Али једино што су учинили јесте да погоршају параметре сектора. Да, чињеница је да овог лета имамо много мање нискобуџетних туриста из иностранства! Али с друге стране они који се одлучују за гостинске куће и мале породичне хотеле много су солвентнији од нискобуџетних туриста.“


За време пандемије људи бирају удаљенија и усамљенија места. А можда и криза да помогне Бугарској да се напокон извуче из свог имиџа јефтине морске дестинације?

Криза има веома добар лековит ефекат на туризам – сматра Румен Драганов. – Он је показао ко ко је у сектору и који су лојални послодавци који отварају радна места. У јуну и јулу ови људи су отворили своје објекте. А неки предузетници уопште нису обустављали рад од почетка епидемије. Овако су они задржали своје раднике, чак су запослили још кадрова. У исто време се читава концепција за нискобуџетни туризам срушила! Видело се да она не ради у таквим кризним тренуцима.“

Фотографије: Венета Николова

Превела: Ива Гринко



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Приказ митског трачког певача и музичара Орфеја на старогрчкој вази.

Мамац за туристе: И древни народи измишљали митове у име културног туризма

У потрази за научном веродостојношћу, истраживачи древних цивилизација и култура наилазе и на лажне наративе које су смишљали сами стари народи. Најзанимљивије је да су то чинили… у име културног туризма. Једну од таквих митских конструкција у свом..

објављено 23.10.24. 10.40

Адреналин, чаробни пејзажи и сусрет с историјом – пењање по литицама у долини реке Русенски Лом

Стрме литице које се надвијају над реком Русенски Лом и њеним притокама – Белим, Црним и Малим Ломом – прави су магнет за љубитеље природе и авантуристе жељне узбуђења и високих доза адреналина. Цео овај крај познат је као Поломије, или „Планина под..

објављено 20.10.24. 11.55

Бели бор стар више од 500 година чувају житељи родопског села Пчеларово

У ушушканом на падинама источних Родопа селу Пчеларово постоји предање да у региону има вишевековних храстових шума и ораха, у чијим рупама су дивље пчеле формирале заједнице. Пчеларство је од памтивека у овом крају главни извор преживљавања о чему..

објављено 20.10.24. 10.10