Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Еко-активисти траже одржива решења за реке Тунџа, Прут и Дњепар

Пречишћавамо отпадне воде технологијама из средине 20. века

Река Тунџа
Фотографија: БГНЕС

Једна избачена пластична чаша лако може да се нађе у најближој реци, а отпадне воде да улију додатни отров. Међутим, како људи могу да уништавају, тако могу и да граде и пример за то нам даје фондација „Земља заувек“, која ће заједно са три стране невладине организације тражити еколошка решења за реке Тунџа (у јужној Бугарској и Турској), Прут (у Румунији, Молдавији и Украјини) и Дњепар (коjа тече кроз територије Русије, Белорусиjе и Украјине).

Пројекат „Чистије реке – чистија мора“ настао је као иницијатива удружења неколико црноморских земаља – Бугарске, Молдавије, Украјине и Румуније. Еко-активисти посматрајући затрпавање реке неразложивим отпадом, који потом одлази у море, и незаконито испуштање непречишћених отпадних вода у корита река, одлучили су да покрену акцију.

Ко највише загађује?

„Када говоримо о пластичном отпадом, у питању су људи, али не они који се налазе на обали реке – каже Дијана Искрева, извршни директор фондације „Земља заувек“. – Једноставно ветар, ерозија, токови, киша носе избачени пластични отпад и он на природни начин проналази своје место у рекама. Што се тиче фекалних и комуналних загађења – кривицу донекле имају  грађани, али и општине, које не располажу постројењима за пречишћавање. Наравно, предузећа такође загађују, али она нису објекат нашег пројекта.

Бугарски партнер пројекта „Чистије реке – чистија мора“ су општина Маглиж и оближња села Јагода и Јулијево, која се налазе дуж реке Тунџе. Тамо ће бити остварени пилот-пројекти кроз које ће мештани научити како да претварају отпад у ресурс. Биће изграђен компостер, који да ломи и дроби гране и сакупља лишће; биће постављене пресе за рециклажу пластичног отпада; биће створено пилот постројење за пречишћавање отпадних вода.

У оквиру пројекта укупне вредности од 487.000 евра биће разрађена и апликација за паметнe телефоне која да локализује места где се количина отпада повећава. Велика вредност имаће и обука младих људи који ће се с једне стране учити да чувају природно богатство, а с друге како да саставе своје притужбе при пронађеном загађењу, на начин на који установе да их прегледавају и да се постигне жељени резултат.

Нажалост, напори невладиних организација не могу решити глобалне проблеме и Бугарска и даље заузима једно од последњих места што се тиче примена европског законодавства.


„Када се наша земља придружила ЕУ, влада и европски стручњаци стигли су до закључка да нам је потребно 2,9 милијарди евра како бисмо постигли усаглашеност са директивом о отпадним водама – подсећа Дијана Искрева у интервјуу за Радио Бугарску. – Потрошили смо тај новац, али постигли смо 23% усаглашеностиЈедан од разлога јесте то што се пуно средстава троши неразумно, а други је да су технологије, које се примењују, биле добре до средине 20. века. Према нашем законодавству, постоји само једна технологија – тзв. канализација, док на свету се користе многе технологије и већина њих је повезана са децентрализованим пречишћавањем вода, тј. пречишћавање на месту без изградње канализације. Код нас су сличне технологије примењене пробно, али су тако мале – само као илустрацију, и нема ниједног читавог насеља које да покривају.

Да бисмо испунили захтеве европског законодавства помоћу једине технологије код нас, то значи две ствари – улагање неразумно много средстава у изградњу нових канализација и амортизационе одбитке на рачун потрошача. „Циљ, међутим, није да пречишћаваш воду како би онемогућио плаћање за њу, већ да сачуваш могућности људе да је користе, а да при томе не загађују животну средину“, закључава Дијана Искрева.

Превела: Ива Гринко

Фотографиjе: БТА и БГНЕС



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

160 година од оснивања ергеле "Кабијук"

Село Коњовец, у околини Шумена, обележава 160 година од оснивања најстарије ергеле у Бугарској. Прославе на ергели почињу 1. новембра, где ће представници Министарства пољопривреде и хране и Државног фонда за пољопривреду уручити одликовања..

објављено 1.11.24. 07.45
Снимак са изложбе

„Архитектонске приче старе Софије” кроз објектив особа са менталним потешкоћама

Особе са менталним потешкоћама представиће своју јединствену визију архитектонског наслеђа Софије у оквиру фотографске изложбе „Архитектонске приче старе Софије”. Изложба ће бити отворена 1. новембра у Културном простору Централних хала у Софији, у..

објављено 1.11.24. 07.15

Бугарска у будућности – регионални технолошки центар

Професионална асоцијација за роботику, аутоматизацију и иновације окупља преко 80 бугарских и међународних компанија, које себи стављају глобални циљ – да нашу земљу афирмишу као центар за развој технологија. Да би остварили овај свој сан, оне..

објављено 31.10.24. 12.15