Фине, вешто израђене од различитих метала, украшене необичним фигурама и плетеницама декоративне металне копче за женски појас – пафте, сматране су симболом женствености. Међутим, занимљиво је да су првобитно пафте биле део мушког костима. У средњем веку у Бугарској су оне биле знак социјалног статуса мушкарца. Носили су их војни заповедници а према украсу на копчи могaо се претпоставити и њихов војни чин.
Тек у доба Националног препорода Бугарске пафте постепено постају део женског костима. Неудате девојке нису имале право да их носе.
Веровало се да пафте поседују магичан значај – зато су и оне металне.
Историја пафти на нашем поднебљу враћа нас у средњовековље. Археолошки налази крај села Мадара откривају да су се у том региону пафте израђивале још у 9-10. веку, а масовно су се производиле за време Другог бугарског царства (1185-1396).
Како су украшене пафте, шта је на њима приказано, у којим се манастирима у Бугарској чува богата колекција пафти и које све тајне оне крију, подсетимо се из прилога Тајне поруке бугарских пафти.
Фотографиjе: pixabay, БНР-архив, botevgrad.com
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..
Бадње вече је празник нашег смирења, захвалности и наде. Неки не посте читав период Божићног поста, а други га уопште не поштују, али то не мења чињеницу да се на тај дан Бугари окупљају око празничне трпезе како би осетили топлину дома и ритуалне..