Наше баке су веома добро познавале благотворно дејство биљака и воћа, цвећа и етеричних уља на људски организам. Имале су оне своје рецепте за здравље и улепшавање а данас неке козметичке компаније црпе идеје за своје производе управо из тих народних рецепата.
Одвар од коприве за сјајну косу, тинктура од мајчине душице против опадања косе, маска од краставца против опекотина, помада од краставца и зејтина или сок од лимуна за избељивање лица, зејтин, ружина водица, пчелињи восак или першун за дехидрирану кожу… Сва та народна знања су се преносила с мајке на ћерку како би свака жена била победник у борби против природног процеса старења.
Више о природним рецептима наших бака за улепшавање прочитајте и чујте ОВДЕ.
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..