Некада су Бугарке саме израђивале своју одећу пажљиво бирајући материјале, боје и елементе, а прегача је била својеврсна „визиткарта“ жене.
Прегача је одавала порекло жене и посебно подручје у којем она живи, била је и обележје њеног статуса. По боји прегаче се могло чак одредити колико отприлике година има жена.
Постоје различите прегаче – девојачке и невестинске које су се носиле годину дана после венчања, прегаче које су се носиле до порођаја првог детета, а има и удовичких прегача.Жене су их украшавале перлицама, везом, новчићима, кићанкама, чипком…
Више о бугарским прегачама можете сазнати из нашег прилога посвећеног прекрасној збирки прегача из 19. и 20. века Томе Белева.
Свака посета Родопским планинама је незаборавна – рећи ће вам они који су једном осетили мирис борове шуме и бујних ливада. Али своју славу ова бугарска планина дугује и народу и његовим песмама. Немогуће је бити у Родопима, чути звук гајди и гласове..
У недељу после Месних поклада сви који су решили да према православном календару поштују Велики пост, последњи пут једу бели мрс (млечне производе, рибу и јаја). Последњег дана пред почетак Васкршњег поста православна црква и њени верници обележавају..
Трећег дана по Божићу – 27. децембра , православна црква и верници молитвено се сећају Светог првомученика – архиђакона Стефана, прво г хришћанин а који је пострадао за Христову веру. Као што је забележено у његовом житију, Стефан..