Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Аранђеловдан је

Фотографија: архива

8. новембар је у календару Бугарске православне цркве означен као Сабор Светог Архангела Михаила и других небеских бестелесних сила. Празник је у народу познат као Аранђеловдан. 

Свето писмо казује да постоје седам Анђела највишег чина који свагда стоје најближе Богу – то су Михаил, Гаврил, Рафаил, Урил, Салатаил, Јегудил и Варахил. Први од седам врховних Анђела је Михаил. Према народном веровању он је заповедник осталих Сила небеских и бестелесних, главни чувар Раја и заступник пред Богом.

У веровањима Бугара Архангел Михаил је „душевадник“. Он је анђео који у часу смрти узима људску душу и односи је на онај свет где је заједно са св. Петром шаље у рајски врт или кипећи казан пакла – према добрим и злим делима за живота. На неким иконама је он изображен са вагом у рукама којом вага душе умрлих. На другим иконама се Архангел Михаил представља како у руци држи копље а ногама гази сатану. Сматрају га заштитником војника који се боре за правду, као и заштитником свих хришћана од видљивих и невидљивих непријатеља…

На Аранђеловдан у многим крајевима Бугарске коље се курбан. Жене месе и деле обредне хлебове.

Данас имендан славе: Ангел, Ангела, Ангелина, Ангелинка, Архангел, Гавраил, Гаврил, Емил, Емилија, Лина, Мила, Миладин, Милан, Милана, Милен, Милена, Миљо, Михаел, Михаил, Михаила, Михо, Огњан, Огњана, Пламен, Пламена, Рада, Ради, Ратка, Рангел, Рафаил, Раја, Руси, Серафим.



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Ученици из целе Бугарске кренули стопама Тања војводе и његове чете

Из Тутракана је 30. маја отпочео 39. поход „Стопама чете Тања војводе“. Манифестација се одржава под покровитељством председника Румена Радева. Направљена је традиционална реконструкција искрцавања чета на обалу Дунава. На старом хајдучком путу кроз..

објављено 30.5.24. 11.02

Посмртни остаци цара Фердинанда стигли у дворац „Врана”

Ковчег са посмртним остацима цара Фердинанда I (1861 – 1948) положен је у централном фоајеу царског дворца „Врана” у Софији, након чега ће бити пренесени у породичну крипту у палати. Они су из немачког града Кобурга, где је цар живео у егзилу, војним..

објављено 29.5.24. 16.43

Посмртни остаци цара Фердинанда I након 76 година враћају се у Софију

„Срећан пут кући, царе Фердинанде“ – под овим насловом, прес-служба немачког града Кобурга обавестила је о свечаној опроштајној црквеној служби, на којој су се становници града опростили од свог угледног суграђанина.  Посмртни остаци бугарског цара..

објављено 28.5.24. 14.28