Један пројекат заувек мења начин на који људи доживљавају Софију, пружајући им могућност не само да виде улице и зграде, него и историју, писце, сликаре, глумце, архитекте чији се дух и данас осећа у срцу града.
„Пројекат „Боемска Софија” је везан за историју наше престонице – објашњава његов аутор, млади правник Виктор Топалов. – Захваљујући мом раду као туристичког водича, мом раду на истраживању историје града, сарадњи са колекционарима и историчарима, као и захваљујући приступу једној од највреднијих књига посвећених Софији, успео сам да прикупим велику базу података. Зато сам и одлучио да направим страницу и да у њој објављујем најзанимљивије информације које су ми познате.”
Пројекат је стартовао крајем 2019. прво као блог који садржи занимљиве чињенице, фотографије и приче из културне прошлости Софије, а затим су се појавиле и пешачке туре по граду.
„За мене су оне увек биле најбољи начин за оживљавање градског простора – каже Виктор Топалов. – Све више људи показује интересовање за место у којем живе, све више је оних који би волели да се упознају са историјом улица којима пролазе сваки дан.”Које је најбоемскије време за Софију?
„Ако се мисли на културни живот и процват, рекао бих да је то XX век, имајући у виду пре свега нова струјања у књижевности и уметности, највећи успон у културном погледу – каже Виктор Топалов. – У том периоду се види промена ка нечем савременом. Тада су становници Софије већ имали довољно самопоуздања да би се назвали Европљанима, почели су да живе на европски начин, отварају се кафићи и клубови, позориште постаје мода, нешто касније популарност стиче и биоскоп.”
На страници пројекта „Боемска Софија” на Фејсбуку Виктор организује тематске виртуелне туре уживо. Током њих уз помоћ старих кадрова открива неке тајне старе и савремене Софије. На пример, која је права боја зграде Народног позоришта, када су постављени лавови испред главног улаза Палате правде, зашто се испред огледала у централном фоајеу Царског дворца налазила ограда, ко су људи који су подигли зграде и да ли су зграде могле изгледати сасвим другачије...Иако се много популарнијим сматра историјски период бугарске престонице из доба Римског царства, Виктор Топалов жели да људима покаже још нешто:
„Софија је веома занимљив случај града који је само у неколико деценија морао да се од малог насељеног места у источној Европи претвори у европску престоницу. И она је успела да то уради. У неколико деценија после Ослобођења од османске владавине (1878) Софија је успела да постане равноправан ривал централноевропским па чак и западним европским градовима.”Превела: Албена Џерманова
Фотографиjе: лична архива
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен је „у знак захвалности руском народу за ослобођење Бугарске од османског јарма 1878. године“. Ове..
Бугарска православна црква 22. и 23. новембра свечано ће прославити сто година од освећења Патријаршијског ставропигијалног храма-споменика Светог Александра Невског. Вековима је овај величанствени саборни храм био „неми сведок свих превирања, надања и..
Ваведење Пресвете Богородице је један од најстаријих и најпоштованијих православних празника, који је успостављен у Константинопољу негде око 8. века, у време Патријарха Тарасија Цариградског. Али се тек шест векова касније почео обележавати и у западној..
Данас патријаршијска катедрала Светог Александра Невског обележава своју храмовну славу. Храм-споменик који је симбол бугарске престонице, изграђен..