2. децембра 2015. године Међувладини комитет Унеска за заштиту нематеријалног културног наслеђа уврстио је бугарски фолклорни празник „Сурва“ на Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.
Зимски обичај “Сурва“ је карактеристичан за централни део западне Бугарске – за регион Перника, Брезника, Земена и Радомира, а изводе га тзв. "сурвакари". Реч је о древном паганском обичају терања злих духова и очишћења ради новог живота. Прославе везане за њега се одржавају у јануару и њима се, уз музику и игру, обележава почетак нове године, прославља тријумф креативне људске енергије и вера да ће нова година бити здравија и плоднија.
По традицији, сурвакарске групе чине мушкарци, мада се у последње време њима придружују и жене. У свакој групи међу осталим забавним ликовима су млада, младожења, свекар, свекрва. Они први улазе у куће и благосиљају домаћине. Други скоро неизоставни ликови су поп, медвед, цигани које прате музичари.
Верује се да што су маске језивије то ће даље побећи зли духови и лоше силе. Данас маске постају све обимније и теже. Понекад оне имају по 10-20 кг и стављају се на раме.
"Нова одећа је пола лепоте" - каже једна стара бугарска изрека. Оделу се и дан-данас придаје велики значај, али у овом прилогу биће речи о традиционалним бугарским ношњама. Старинске бугарске ношње су изузетно разноврсне и богате..
Највећи традиционални празници Бугара у пролеће праћени су и највећим општесеоским колима. Пролеће је традиционално доба највећих празничних кола током године. Она почињу од Ускрса – најлепшег празника у годишњем календару Бугара . Велика..
У нашим данима људи се 1. априла забављају када успеју да разним смицалицама и шалама обману некога и не љуте се, ако их неко превари и на њихов се рачун нашали. У бугарском народном календару не постоји посебан Дан посвећен пошалиц ама ,..