Без сваке сумње 2020. година је била јако тешка за спорт свугде у свету. Овде се логично намеће питање како стоји Бугарска на мапи адекватних мера предузетих у циљу одржавања тог сектора у доба Ковид кризе? Поставили смо га проф. Данијели Дашевој, која се бави теоријом и методиком спортског тренинга, бившој министарки за омладину и спорт у прелазној влади Огњана Герцикова. „У Бугарској је за време пандемије спорт тотално заборављен“ – била је категорична проф. Дашева. Она је навела да у овим тешким месецима, државе које су забринуте за развој спорта, издвајају огромна средства за његово спасавање. Велика Британија је, на пример, само у склопу другог таласа пандемије, издвојила за потпомагање 11 најпогођенијих спортова 300 милиона фунти, како би они преживели кризу. У Бугарској федерације су могле да за припрему атлетичара преусмере средства која су примарно била предвиђена за наступ на међународним такмичењима која су одложена због пандемије. Пре Божића министар спорта Красен Кралев је саопштио да је током године Министарство омладине и спорта издвојило још 2 милиона лева, односно отприлике милион евра, за развој спортских клубова чиме је финансирање линијом тог програма повећано за 30%. „Мера је добра и клубови су је прихватили. За 2021. годину смо већ одобрили раст средстава за тај програм од 100%. Бугарски спортски клубови ће за своју делатност добити још 6,5 милиона лева, односно 3,3 милиона евра“, казао је  министар Кралев.

Међутим, проф. Данијела Дешева сматра да смо ми једна од ретких европских земаља које за време пандемије нису предузеле адекватне потезе нити за елитни спорт, нити за спорт за здравље. "Федерације са недовољним финансирањем су скоро свугде добиле средства за додељивање стипендија елитним спортистима и додатно награђивање тренера, како би подржали њихову мотивацију у периоду без такмичења. Код нас тога није било. Ако питате шта је дала бугарска држава спорту за време пандемије, нико вам неће одговорити.“

У другим земљама информација о финансирању је јавна, а овде она фали, категорична је наша саговорница. „Појављују се нека саопштења да је некоме нешто дато, али нам недостаје озбиљан програм или фонд за одржавање спорта у условима пандемије“ – подвлачи проф. Дашева. По њеним речима, само поједини клубови, какви су на пример пливачки, успели су да искористе меру подршке „60:40“. Нешто касније је смањена и пореска стопа за теретане и фитнес клубове, али су они били затворени у склопу другог локдауна, што их је спречило да искористе ту повластицу.

Забрињава и чињеница да након толико месеци у Бугарској још увек не говоримо о било каквим плановима за развој спорта у новим условима. Не говоримо ни о неопходности од знатнијих улагања у спорт на отвореном, јер је управо у њему будућност, бар идућих година, истиче проф. Дашева.

Други стари проблем који се истиче на позадини пандемије јесте мањак озбиљних тренинг-центара. Наша национална спортска база „Белмекен“ није припремљена да прима елитне спортисте у сличним кризним околностима, убеђена је проф. Дашева. Треба не само да размислимо о побољшању услова за тренинг професионалних спортиста тамо, него и о стварању савремених тренинг база и на другим местима у земљи.

И поред тешкоћа у протеклој 2020. години Бугарска је забележила неке добре резултате у неким спортовима каква је атлетика, на пример. Марија Орјашкова пак је по шести пут постала светска првакиња у самбоу. Освојили смо и пуни сет медаља са Европског првенства у ритмичкој гимнастици у Кијеву… Међутим, као што се очекивало, негативан учинак на спортска достигнућа имале су бројне промене на спортском календару.

„Показало се да је тешко те и даље недовољно јасно како да у овим условима елитни спортисти одржавају своју кондицију. Чињеница да након првог тромесечног локдауна није било јасно када ће се одржати одложена такмичења, увелико је отежала спортисте и тренере у планирању тренинга“, сматра проф. Дашева.

По свему судећи и 2021. година ће бити тешка за светски и домаћи спорт.

„Бугарским спортистима неће бити лако. Као прво, да се изборе за олимпијске квоте. То је опет везано за одржавање спортске кондиције, јер, с једне стране, они треба да учествују у квалификацијама да би освојили квоте, а с друге, имају свега неколико месеци до Олимпијских игара у јулу и августу 2021., под условом да се оне уопште одрже, – навела је  проф. Дашева. – Као друго, у Бугарској не располажемо озбиљним стручним програмом за припрему елитних спортиста. А у условима у којима ће се одвијати тренинге и такмичења, без научног покрића не бисмо могли да идемо напред. Не располажемо ни информацијом шта се дешава са конкуренцијом – где је и како се припрема. Ослањамо се само на срећу.“

Превод: Александра Ливен

Фотографиjе: БГНЕС, архива