Веровали или не у моћ речи ми и данас на празнике једни другима пожелимо нешто лепо. Најчешће упућујемо жеље за здравље, дуг живот, радост и срећу. Посебно се то односи на срећне поводе који су везани за нови почетак односно нове наде и нове могућности. Управо такав је и смисао празника око Божића и Нове године.
Морамо пажљиво бирати своје речи, јер је "Изговорена реч, бачен камен" и "Реч није врабац, али кад једном одлети, не можеш је више ухватити".
"Добра реч и гвоздена врата отвара" говорили су наши преци. Поред благотворног дејства добрих речи, ружне речи могу да створе непријатне осећаје и емотивне ране, стога народ каже да "Оштар нож љуто сече, а оштар језик и горе".
Према неписаном моралном кодексу патријархалног Бугарина, пожелети зло чак и свом непријатељу сматра се великим грехом. Без обзира на то да ли је клетва изговорена или је она само у мислима неког човека, она ће кад тад нанети зло и њему.
О моћи речи у бугарском фолклору можете прочитати ОВДЕ.
Саставила и уредила: Албена Безовска
Уредила и превела: Албена Џерманова
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..