Стари људи озарених лица певају и смеју се, заборављајући на године, изолацију и… усамљеност. Упрли поглед у екран испред себе неки тапшу у ритму музике, други пљескају, а трећи чак плахо изводе понеке плесне кораке. Да, таква је реална слика у неким домаћим старачким домовима. Њихови становници могу, макар и на кратко, да се осете посебним.
Повод за то обично је неки рођендан. А млада глумица и певачица Сандра Петрова је у улози добре виле која се појављује на екрану како би испунила музичку жељу онога који слави. „Било ми је мало необично, нарочито на почетку пандемије, када стари људи из домова још увек нису били у току са могућностима интернет технологија. Али су се постепено неки од њих, заједно са социјалним радницима, научили како да успоставе добру интернет везу и да повежу свој ТВ и рачунар како би ме видели на великом екрану“ – прича Сандра.
Њени онлајн музички сусрети су део добротворне иницијативе „Проследи даље“ која помаже људима у тешком и неједнаком положају кави су и становници старачких домова у Бугарској. „Помоћу даљинске везе они могу да поделе са мном неке важне ствари које постају важне и за мене, – каже Сандра и наставља: Схватила сам да им је потребна пажња и да у ужурбаној свакодневици заборављамо да издвојимо неки тренутак и за њих. А њима мало треба да буду срећни! Довољно је да их позовеш, да их питаш „Како си?“, да се распиташ како живе. Јер стари људи могу да нам испричају пуно тога.“
Најчешће они моле Сандру да им отпева неку песму Лили Иванове. Веома воле и народне песме, као и старе градске романсе. „Када наруче нешто конкретно и ја то научим због њих, све постаје посебно! Али је Лили Иванова њихов фаворит! Имам осећај да је у свом стваралаштву она ухватила време за те људе и као да га је замрзнула! Чим чују њену песму – одмах скачу!“ – наставља Сандра.
У време пандемије становници старачких домова су најпогођенији изолацијом. „Да ли су тужни? Када изводим неку песму видим како се сећају младости и у очима им назирем тугу“, каже глумица.
Али је доброта заразна. Она носи радост не само људима у беди, него и добротворцима. Сада Сандра има нову идеју како да обрадује старе људе у домовима уочи Божића. Тренутно припрема студијски снимак концерта са њиховим омиљеним божићним песмама. У томе јој помажу млади музичари. „Можемо да изводимо онлајн сваку песму, али смо одлучили да би било боље да све снимимо те да га људи слушају колико год и када год желе“ – објашњава млада певачица и глумица.
И то није све!
„Родила се још једна идеја. Да омогућимо дародавцима да поклоне радост у старачким домовима наручујући извођење професионалних музичара. Заједно са њима може да се приреди вече латино музике или пак старих градских песама, у зависности од жеље становника дома.“
Уочи празника који ће ове године бити различитији због изолације у коју смо упали због Ковида-19, стари људи, слично свима нама, жуде за срећом, музиком и… сновима. Али се на Божић дешавају чуда! За то су „задужене“ добре виле!
Превод: Александра Ливен
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници резидентског програма Куће за књижевност и превод у Софији, који ће трајати до октобра 2024. г...
Чувени археолог и путник проф. Бетани Хјуз креће на узбудљиво путовање кроз Бугарску у новој епизоди емисије „Трагање за благом са Бетани Хјуз“, која је на дан празника, 24. маја, емитована на каналу Viasat History. Ову епизоду бугарска публика..
„Пређе Словени не имађаху књига, него цртама и резама цртаху и гатаху, јер беху пагани. Крстивши се, беху принуђени писати латинским и грчким писмом словенску реч без устројавања. Но како се може писати добро грчким писменима бог , или живот , или..
Преводиоци Јан Махеј (Чешка), Елвира Борман (Немачка), Хана Сандборг (Шведска), Хана Карпинска (Пољска) и Ливија-Марија Нистор (Румунија) нови су учесници..