Хрватско председавање Саветом ЕУ почетком 2020. године је успело да обнови политику интеграције Западног Балкана. Десило се то након прихватања француских услова да преговори буду реверзибилни и да већ на самом почетку кандидати за чланство покрију стандарде владавине права. Европска комисија је саопштила да је започињање преговора о приступању Унији са Републиком Северном Македонијом и Албанијом приоритет. Бугарска је то поздравила и процес условила постизањем видљивих резултата од стране Републике Северне Македоније у спровођењу Уговора о пријатељству, добросуседству и сарадњи који  је 2017. године она потписала с Бугарском. Што се тиче Албаније, речено је да ће се пратити заштита права бугарске националне мањине тамо.

Немачко председавање Саветом ЕУ је затражило да преговори са Републиком Северном Македонијом започну до краја 2020. године. У јуну је ЕУ упозорила да неће посредовати у дијалогу између Бугарске и Републике Северне Македоније, као и да добросуседски односи и регионална сарадња остају битни елементи процеса проширења. Гајиле су се наде да ће заједничко бугарско-македонско председавање Берлинским процесом створити позитивну атмосферу за решавање спорних питања. Међутим, самит у Софији у новембру је завршен потписивањем Декларације лидера Западног Балкана о заједничком регионалном тржишту и Декларације о зеленој агенди за Западни Балкан. Пробој у бугарско-македонским односима није остварен и у децембру је Бугарска ставила вето на технички почетак интеграције.

О евроинтеграцији земаља Западног Балкана у години која је на измаку прича у интервјуу Радио Бугарској доц. Спас Ташев, који је између осталог оснивач и први директор Бугарског културно-информационог центра у Скопљу и бивши заменик председника Државне агенције за Бугаре у иностранству.

„Земље кандидати за чланство морају испуњавати одређене критеријуме за чланство. Очито је да су оне далеко од испуњења тих критеријума – каже познавалац балканског региона Спас Ташев.– Чак и Србија, која више од 8 година преговара са ЕУ, не отвара нова поглавља. Друге земље, Босна и Херцеговина и Косово, су још заосталије. Морамо се припремити за дугачак процес – како припреме за започињање преговора, тако и самог вођења преговора.

С македонске стране је отежан рад Заједничке бугарско-македонске комисије за историјска питања, под изговором да у Републици Северној Македонији предстоје избори и да се чека мандат за наставак преговора. Једна година је изгубљена. Предстојећи избори у Бугарској су нови повод за Скопље да се наставак преговора одложи. Чињеница је да се у Републици Северној Македонији и даље крше људска права грађана који су упркос репресији очували своју бугарску самосвест. Мислим да када те чињенице постану познате нашим партнерима, они ће размислити да ли да и даље олако подржавају Скопље.“ 

Постоји ли користан потез? Бугарска мора да потражи савезника у представљању своје тезе о случају европске интеграције Републике Северне Македоније а на првом месту то су сами грађани те државе, сматра доц. Ташев:

„Живео сам у Скопљу 4 године. У Републици Северној Македонији самосвест има више слојева, постоји чак криза идентитета. Многи се питају које су поруке Бугарске које ће наићи ако не на добар пријем, онда бар на интересовање. Бугарска у сваком случају мора да активира свој рад међу бугарском заједницом у Републици Северној Македонији и потомцима старе бугарско-македонске емиграције у САД и Канади. Она мора да помогне и у стварању објективних медија у Републици Северној Македонији који би били под контролом грађанског друштва – медија без лажних вести.“

У преговорима са ЕУ Албанија је повезана са Републиком Северном Македонијом. Да ли се то може променити?

„Мислим да је први сигнал стигао из Софије – онда када су наше власти изјавиле да Албанија испуњава критеријуме, док их Скопље још увек не испуњава, због чега кажемо „да“ Албанији и „не“ започињању преговора са Републиком Северном Македонијом. Мора се посветити пажња албанском фактору на Балкану који није јединствен. Постоји велика разлика између политичког утицаја Тиране и оног бивше Југославије. Кључ ка стабилности у региону јесте интеграција Бугарске, Северне Македоније и Албаније, тј. земаља европског коридора 8, али уз узајамно поштовање заједничких интереса.“ 

Одсуство реформи или питање Косова одређују ток евроинтеграције Србије?

„Питање Косова је српским политичарима тешко као воденични камен – каже доц. Ташев. – Биће тешко, јер су Срби емотивно везани за Косово. Са ове тачке гледишта процеси који се одвијају у Србији и Северној Македонији, као земљама постјугословенског простора, су слични. У обе земље смо видели да политичка елита изјављује да жели чланство у ЕУ, међутим својим активностима ради у сасвим другом правцу.

Који је најгори сценарио за Западни Балкан у 2021. години?

„Најгори сценарио је пасивна бугарска политика, која трчи за догађајима и не генерише политичко сазнање. Циљ бугарске спољне политике не сме бити да Северну Македоннију изолујемо од процеса преговора о интеграцији већ да створимо услове за започињање преговора уз остварење и наших националних интереса“ – сматра доц. Ташев.

Превела: Албена Џерманова